Foto Marko Gracin
Nepisano je pravilo da se "tko će biti obješen" u svakoj sredini čuva kao najstroža tajna sve do Antonje
povezane vijesti
Karneval se dugo čekao, a sada kada je konačno stigao, prava je istina da ga se »nećemo baš tako lako rešit«. Dakle, »počelo je, počelo«. U tih razigranih sedam tjedana pusnog šušura ljudi će se diljem Liburnije i šire veseliti, upoznavati, družiti i plesati »kao da sutra ne postoji«. Možda se rode i neke nove ljubavi, sve su opcije u tim danima otvorene, jer ne kaže se bez pokrića u narodu »pusni špaši, Katarinski faši«. Uglavnom, od Antonje, 17. siječnja kada je »zatulil Antonjski rog«, pa sve do Pepelnice, 5. ožujka, u Opatiji, Matuljima, Lovranu i Mošćeničkoj Dragi uz puno dobre volje i pozitivne energije tjerat će se zimu i hladnoću i na način koji samo maškare i zvončari mogu – dozivati proljeće i buđenje prirode…
Dok je kod maškara jedino sigurno da »ništa nije sigurno«, jer zbog tog faktora iznenađenja koji u robotiziranim vremenima izumire i dalje se pjeva ona poznata »maškare ča moru maškare«, nepisano je pravilo da se »tko će biti obješen« u svakoj sredini čuva kao najstroža tajna sve do fešte na Antonju. Tada na površinu izlazi »gola istina«, no čak i kada je pomalo okrutna i surova, nitko se u ovih nekoliko »najluđih tjedana« ne smije naljutiti jer – ponovno još jedno nepisano pravilo – u ovim je danima gotovo sve dozvoljeno, a na kraju »tko preživi, pričat će«…
– Pod Učkun mastodonti mići i veli, črni i beli. Veli zidi, kući črnega krova na ken više ne more bit vrapca. Bregi, groti i dolčići bageri kopaju, dečina se doma z mobiteli igraju. Vele škuji su skopali, z betonon jih napunili, garaži storili da bi auti spravili. Lifti su tu, bazeni puni vodi, ma nigdere ni judi – svi mastodonti su prazni. Sunce je smiron na isten meste i sada, ma va Opatije više ni kot nekada. Samo Drago je mogal napisat i velu poruku poslat »pod Učkun kućice bele, miće kot suzice vele« – napisao je u »prijevodu na opatijski«, motiviran legendarnom pjesmom Drage Gervaisa Jerko Gudac, autor nove serije od 22 karića koji se do kraja karnevala mogu pogledati u Opatiji, Pul Barića. Izložio je 22 »mini karića« s maksi porukom na račun moderne arhitekture koja na opatijskom prostoru ugrožava i zaklanja »kućice bele«. Uz njegovu je izložbu pod naslovom »Pod Učkun« zapravo zaokružen prvi dan ovogodišnjeg karnevala u »gradiću pod Učkun«. A sve je po sunčanom i za siječanj nestvarno lijepom vremenu započelo na trgu »spreda mrkata« gdje se oko gradske škrinjice »pune beči« okupilo i staro i mlado.
Kada se otvorio poklopac, postalo je jasno da je u kasi sve prepuno novca, no s obzirom na trajanje ovogodišnje karnevala, pusni gradonačelnik Opatije Duško Jeličić Dule morat će biti ludo dobar ekonomist da ih sve ne potroši dok kažeš »pust«. Aktualni opatijski gradonačelnik Fernando Kirigin predao je sve ovlasti do kraja karnevala Duletu koji je s lakoćom preuzeo i titulu i ključeve Grada i sve blago iz škrinje. Antonja je označila početak karnevala diljem Liburnije, u mnogim su mjestima »na pal« objesili pusta, a članovi Lumber kluba iz Opatije su ove godine kao »krivca za sve« proglasili pusta koji je dobio ime Supertalentirani. Taj je višestruko talentirani pust obješen »spreda mrkata«, a lista grijeha mu je otprilike takva da je kriv »i za ono ča je i za ono ča ni«.
Judi, kade ste?
Dakle, Supertalentirani je uz sve drugo kriv i zato što je »judi zmutil, se poskupil, a kapac i judi skril. Ni kuhari, konobari, pošćeri, butigeri, šoferi, kondukteri, taveličari, zidari, smetlari, dohtori«… Isto tako, kriv je i za to što se po Opatiji »još vavek frižideri dižu, nedaj Boh storit ku kućerinu nižu«. Kazna za tako neprimjereno ponašanje i devastaciju grada koja ne prestaje morala je biti bez nekog prevelikog razmišljanja – najstroža. I tako je Supertalentirani obješen »na pal«, odlukom Lumberaša i svih koji žive za ove dane u godini, »pasal je zgorun«.
– Zapret pogled, al prolaz od davnine to su našemu Supertalentiranemu vrline. I zato će gore poć. Gore žnjin na pal i neka počne toletnji dugiii karneval – rekla je na podizanju pusta u Opatiji Adela Medica Jardas iz Lumber kluba Opatija, a da se pustu »ne piše dobro« najavila je i Lumberašica Olivera Tomičić Oli. Na fešti »spreda mrkata« Lumberašima i opatijskom pusnom gradonačelniku Duletu pridružio se i riječki pusni gradonačelnik meštar Sandi i svi zajedno su pozvali sve ljude dobrog raspoloženja i one koji ga žele popraviti, da svakako dođu na poznati opatijski karneval…
Dan Antonje je ulazio u svoju nešto hladniju fazu i »sunce je šlo spat« kada se u središtu Matulja otkrilo »kako stvari stoje« i tko je u proteklim danima bio »krivac svih krivaca«. I tko je to bio na kraju? I tko je to bio? Ma bila je to – žena! U Matuljima visi prava, pravcata Šoping krajica. Ima baš sve što i prave kraljice, dakle krunu, dobru frizuru i skupe štikle, no iz pristojnosti ne nosi »brhan«, nego šarene tajice…
Šoping krajica
Podizanju Šoping krajice na pal prethodio je prigodni program u kojemu se moglo popiti »dec črenga, dec belega«, pojesti pokoji »ulenjak« i malo »zatancat« uz bend Jože Vešmašinov in prijatelji. Načelnik Općine Matulji Vedran Kinkela je s osmijehom na licu općinske ključeve predao u ruke maškara, ove godine je to Pusni odbor Matulji i sada njegov predsjednik Korado Dubrović ima priliku gotovo sedam tjedana držati »sve konce u rukama«.
Već su na samoj svečanosti »pala neka obećanja«, no s obzirom na ranije rečeno i užancu da je u ovim danima »sve dozvoljeno«, sve što se reklo moglo se protumačiti na razne načine pa stoga – »neka saki zame onako kako pride«. Svojega su ženskoga pusta Matuljci na pal na novoj lokaciji u središtu mjesta podigli, s obzirom na to da je nježnijeg spola, malo nježnije nego li je to navada, a s obzirom na to da se na »šopingholičarku« gleda direktno iz zgrade Općine Matulji, kako se moglo čuti na Antonji pul Matuj, kada se netko u idućim tjednima bude zbog nečega došao žaliti u Općinu ili im nešto »zmerat« – a tko će drugi biti kriv za to nego – »lepa mala z butigi«. Je li tih butiga u Matuljima puno previše ili ne, svatko može sam zaključiti, no u svakom slučaju, činjenica da su »krajicu« do pale dovezli »matujski butigeri«, svjedoči da je očito da je svaka slučajnost sa stvarnim stanjem – namjerna!
Kad zatuli Antonjski rog
Kako su temperature padale, tako je broj posjetitelja rastao i »judi od pusta« su se nakon Matulja »spravili za na Antonju poć«. Još jedno je naime nepisano pravilo da baš svatko tko drži do ovdašnjih pusnih običaja ne smije izostati s »Antonje na Zvonećoj«. Ovogodišnja je fešta bila praćena hladnim vremenom bez padalina, a sve je započelo uz svetu misu u crkvi svetog Antona i nastavilo se uz otvorenje izložbe »Maričina risanka« u školi na Zvonećoj, autorice Marije – Marice Afrić (rođene Sušanj). Ova će se izložba do kraja karnevala moći pogledati po dogovoru i u terminima 26. siječnja od 10 do 15 sati i 2. veljače od 9 do 11 i od 17 do 20 sati. Nakon zagrijavanja i nakon što je »zatulil Antonjski rog«, uz orkestar armunikaši škole Nike Polesa i zvonejski je pust Japajapalo »obešen na pal«, te je uslijedila neobuzdana zabava u šatoru na igralištu i po konobama. Domaćini su ponudili domaće vino, Zvonejsku Jarbolu i druge svoje proizvode. Za zabavni dio programa u šatoru bili su zaduženi Orkestar armunikaši škole Nike Polesa, Brevis band i Okrogli muzikanti.
Va guce plove maškare
U prigodno dekoriranom Lovranu koji se također u vrijeme karnevala ne smije propustiti, na Antonju je na trgu »pul marunića« upriličen program koji je okupio i domaće stanovnike i goste iz susjedstva. Nakon što je središtem Lovrana prošla maškarana povorka, pust je »zdignut na pal«, a zatim je u Kući lovranskega guca upriličeno i svečano otvorenje izložbe »Va guce plove maškare« autorice Linde Žiganto-Juraković, uz koju se označio početak programa Kultura Lovran 2025.
– Izložba donosi jedinstvenu spojnicu između karnevalskog duha i kolorističnih radova ove svestrane umjetnice i profesorice na Pedagoškom fakultetu u Puli. Ovo će biti prva izložba u Hrvatskoj pod maskama. Radovi prikazuju jedrenjake i karnevalske maske, koje simbolično plove šarenim morem, noseći snove i nade prema ljepšoj stvarnosti – opisali su izložbu organizatori, a ugođaj su dodatno obogatili svojim nastupom posebni gosti, Mješoviti pjevački zbor »Joakim Rakovac«. Treba reći još i da je Linda Žiganto-Juraković rođena 1971. godine u Rijeci, a živi i stvara u Poreču. Slikarstvom se bavi od rane mladosti, te iza sebe ima brojne samostalne i skupne izložbe. Njezini radovi, izvedeni u tehnici akrila i ulja na platnu, inspirirani su morem, brodovima, ribama i prirodom njezina rodnog kraja, a na lovranskoj ih se izložbi može pogledati do 1. veljače.