Vremešni Mile Baričević i njegova redovna ponuda brezovih metli neraskidivi su dio asortimana i imidža Tržnice Gospić. Ovome starcu ne smetaju studena zimska lička jutra niti nakupljene 84 godine koje stoički nosi pa se i jutros našao na svojem starom mjestu-podno dviju starih breza koje mu već godinama pružaju hlad. Počne li kiša did Mile će se skloniti u kabinu traktora. Nakon pozdrava odmah počinje priča jer s ovim tvrdokornim Ličaninom nismo „ozbiljnije podivanili godinu dana“.

-Ja ti već godinama dolazim na isto misto. Niko se za to misto ne otimlje, vele mi da nije Bog zna što. Na placu stižem oko 7 ujutro pa krećem na put iz svojih Oteša uvik prije 6 uri. Uvik dovezen prikolicu sa 20 brizovih metli. Lako je po liti, a malo teže po zimi kada studen sve okuje i padne snig.

Ovih dana sam počeo velik’ pos’a. Svaki dan sam u berbi brizovih grana. Za metle su one sada najbolje. Čim bace pup ili procvitaju onda više nisu dobre. Sada ću stvorit’ veliku zalihu grana pa sam onda miran cilu godinu. A za to su ti najbolje brize ispod mojih Oteša, uvjerava nas did Mile i pokazuje na dvije obližnje ukrasne breze na tržnici.

-Ove dvi brize nisu za ništa, osim za ‘ladovinu. Kad bi’ pravio metle od ovakvih grana ne bi potrajale niti za po miseca.

Nestaju stari majstori i obrti

Vremešni Mile nam se žali kako se izradom brezovih metli više nitko ne želi baviti.

-Valjda zato što su jeftine i iđu po 6 eura komad. Kupcu je to valjda puno, a ja sam zadovoljan. Al’ zato moje metle znaju podurat’ priko cile godine. Počeli se neki ljudi benavit i čistit podrume i dvorišta s usisačima. Ne iđe to tako dok ne uzmeš čvrstu brizovu metlu u šake. I onda raspali, govori majstor Mile.

U dugim zimskim noćima Mile oblikuje drške svojih metli od debljih grana ljeske ili veže brezove grane. Pomalo nam se jada kako se ovim poslom danas malo tko hoće baviti.

-Nije ovo neka mudrost, al’ ni’ko se ne laća posla pa je sve spalo na nas malo starije. Mnogi znadu pravit’ brizove metle, al’ neće. Nestalo je iz ličkih sela puno dobrih zanata i majstora. Nekada se tu radilo svega, a danas ti nema ‘ko potkovat konja, popravit drvena kola, plugove il’ rakijski kota’. Ni’ko ne pravi šimlu za krov ili nešto od gline. Svi smo se pogospodili, to ti je, jada nam se majstor Mile i obavezno dodaje kako na Tržnicu redovno dolazi „da zera proljudika i vidi svita“.