Dubina je bila negdi oko trideset i pet metara, a ribe jedva. A onda se vrh štapa malo savija, nako ka da oće-neće… Zna sam da je doša… Čeka san još jedno savijanje, ovoga puta malo jače, a onda se štap savija. Biće je skužija da je proguta udicu. Kontrira san instinktivno i odlipija ga od dna, ma za sekund…
povezane vijesti
Iz Vrsi nam se javio Andrija Maraš, naravno, s jednim zimskim kapitalnim ulovom. Evo što nam je Andrija ispričao o tom ribolovu:
– Ma nije toliko problem uloviti ribu koliko mi je zbog posla teško naći vrimena koliko bi tija za izać na more. A kada mi se i poklope nekakvi slobodni dani ili vikend uvik triba poraditi nešto oko kuće. Uvik se nešto poklopi pa ne da u ribe – priča nam Andrija.
– I zato ja sebi povremeno odredim – ovaj vikend ću poći na more pa što bude. Ponekad čovik mora napraviti nešto i za sebe. Ne živimo petsto godina, zato i triba koji puta malo zaguštati – nastavlja Andrija svoju priču.
– A kad ja iden loviti onda ide i da ulovin, a ne samo da guštan. Crva uvik iman jer ga sam ronim tako da mi ješke nije falilo. I tako san toga dana polako zaveza prema Paškom mostu ne bi li prova naći koji bolji komad ribe.
Ali je zima uvik prazna. Bude tu i tamo nešto, ali sve kilavo i stidno. Uglavnom nema pravog griza tako da triba paziti, biti spreman i čekati cilo vrime ka da će ovog časa udariti.
Dubina je bila negdi oko trideset i pet metara, a ribe jedva.
A onda se vrh štapa malo savija, nako ka da oće-neće… Zna sam da je doša… Čeka san još jedno savijanje, ovoga puta malo jače, a onda se štap savija. Biće je skužija da je proguta udicu. Kontrira san instinktivno i odlipija ga od dna, ma za sekund.
I nije prošlo ni minut-dva na pajolama se tresa arbun od 1,25 kilograma. Za zimski ribolov meni sasvim dosta – ispričao nam je Andrija Maraš.
