I kad sam shvatio da ne misli prići odlučujem se za hitac. Pucam iz malog Neocarbone rollera i iznenađujuće, premda dosta nisko, pogađam je! Daljina pucanja je bila 4-5 metara od vrha puške…
povezane vijesti
Iz Splita nam se javio Saša Škoko koji je, rukovodeći se onom starom izrekom koja kaže da jedna slika vrijedi kao tisuću riječi, bio škrt na riječima. Ipak, rekao nam je ono najbitnije i tako prenio dio one slatke napetosti i užitka koji pruža trenutak ulova. Evo što nam je Saša rekao:
– Oko šest ujutro sam radio plitke čeke paralelno s obalom na dubini do 2 metra. Ništa pretenciozno. Nadao sam se kojem većem brancinu kad odjednom, iz samog kraja, pojavi se kraljica. Dosta oprezno… – priča nam Saša.
– Tu je, ali mi se ne približava jer sam bez zaklona. Priljubljen sam uz dno, ali me ona i dalje samo promatra i lagano ide okomito od obale. Shvaćam da od približavanja i neke bolje prilike očito neće biti ništa – nastavlja Saša svoju priču.
– I kad sam shvatio da ne misli prići odlučujem se za hitac. Pucam iz malog Neocarbone rollera i iznenađujuće, premda dosta nisko, pogađam je! Daljina pucanja je bila 4-5 metara od vrha puške. Kad sam je kasnije vagao ispalo je da je bila teška 1,5 kilograma. Za rano jutro i plitko hladno more sasvim dosta – ispričao nam je Saša Škoko.
