Iz Labina nam se javio Franko Batelić s jako zanimljivom ribolovnom pričom. Franko se pod morem sreo s velikim gofom koji mu je pružio sve što jedan takav susret treba pružiti. Evo što nam je Franko ispričao o tom svom podvodnom doživljaju:

– Eh, kako krenuti sa ovom pričom?

Dakle, bio je to jedan sasvim običan dan i sasvim obično jutro.

Budilica zvoni u 4:45 ujutro, pije se kava i usput se čujem s ostatkom ekipe s kojima inače ronim. Nešto se tipkamo, dogovaramo da bi na kraju skontali da zapravo svi idemo u isto vrijeme. Skužim u tom kuckanju da smo se frend i ja par dana prije krivo razumjeli te da je on zapravo na godišnjem. Ništa, ja sam već rezervirao tatu za barkajola. Dogovorimo se još prije polaska tko kome pušta koje pozicije i krećemo – priča nam Franko.

– U 5:30 ukrcavam opremu u barku, krećem i frend me zove. Kaže, zaboravio je disalicu, imam li duplu.

Evo imam, sad ću ti ju donijet, sačekaj me na toj i toj punti. Našli se, te dogovaramo teren.

Ja sam imao u planu preć par pozicija di sam od par dana prije skinuo zubaca od 2 kilograma, a bilo je vidjet i većih, jednu glavu od preko 8 kila, samac koji mi ne želi prići bliže u domet.

Odradim sve te pozicije, a zubacima toga dana ni traga, a isti uvjeti kao i zadnji put kada je bilo nešto tramontane i debela oseka i kad su zubaci radili kao blesavi.

Međutim, prošao sam sve pozicije bez ribe i mislim se, kamo dalje – nastavlja Franko svoju priču.

– Kaže tata, vidio sam ti frenda, vraća se u uvalu naprijed, a ispred te uvale je još jedna pozicija koja drži lijepe zubace.

Gledam, čudno da nije tu poziciju prošao…

Ništa, idem se spustit dole da vidim ima li ičeg.

Tata se vezao za neki konop koji je netko ostavio za privezat barku uz kraj. Skačem u more natežem ponovo svoju pušku vlastite izrade Anubis Invert Roller 120 i lagano plivam do pozicije.

Par dobrih udaha prije urona i lagano se spuštam na 14 metara do jednog kamena.

Vidim sve vrvi od sitne ribe koja je jako nemirna. Šuljam se do ruba koji pada na 20 do 25 metara da vidim je li možda i ovdje koji macan.

I malčice prije ruba opazim krajičkom oka neke poveće tri siluete kako se približavaju i mislim si, ma di opet sada te blesave strelke.

Malo bolje pogledam kad vidim da nisu strelke nego gofi i to poprilični!

Onako pod morem na prvu bit će 10, 12, možda i 15 kilograma.

Gledam koji je veći, jer je srednji već bio u okretu, pa brže bolje ciljam na prvog koji je i sam bio dosta daleko, između 5 i 6 metara od mene, te potežem okidač.

I onda vidim da sam od te malo brzoplete situacije pogodio gofa u drob te da slijedi borba u kojoj je upitno hoće li ostati na strijeli – priča nam Franko dalje.

– Pogođena riba kreće silovitom brzinom i u trenu ostajem bez 90 metara konopa na mulinelu.

Vičem tati:

– Odvezuj se! Gof je na streli, vozi ovamo…

Slijedi 25 do 30 minuta borbe i umaranja, pri čemu me odvukao stotinjak metara na otvoreno, povremeno me topio tako da sam u nekoliko navrata bio spreman odbaciti pojas za svaki slučaj, ali na kraju sam ga uspio izmoriti i dovući na površinu pa mu dati zadnji hitac sa malom sedamdesetpeticom.

Izlazim na barku i vučem ga vani i tek tada shvaćam kakvu grdosiju sam pogodio. Još uvijek sam sebi ne vjerujem. Očistio sam ga i doma vagao, čist je pokazao 27,5 kilograma tako da sam ga neočišćenog zaokružio na 29.

Neopisiv osjećaj i doživljaj. To ću jutro pamtiti do kraja života.

I zato ti more hvala… – ispričao nam je Franko Batelić.

A video ovog ulova, od urona do izvlačenja ribe na  suho, možete vidjeti ovdje