Iz Konavla, točnije iz Močića nam se javio Pero Đurović,  podvodni ribolovac koji je imao priliku na relativno lagan način izaći na kraj sa svojom lovinom koja je inače poznata po tome što najčešće na sve moguće i nemoguće načine ribolovcima, čak i kad je smrtno pogođena, u izvlačenju stvara ozbiljne probleme.

Pero je srećom bio pošteđen većine tih problema tako da je s obzirom na gabarite ribe sve odradio zapravo vrlo brzo i jednostavno.

Evo što nam je Pero ispričao o tome:   

– Dolazi taj vikend i u petak uvečer padaju dogovori s frendom koji naravno otkaže u zadnji tren tako da ostajem sam.

Ujutro oko 7 sati isplovim i krenem na dalju poziciju iza Molunta koju sam ove godine skroz zapostavio. Ciljano sam išao na taj teren zbog zidova koji rade lijepe sjene i zbog odrona na dnu tih zidova u nadi da će se pojaviti kakva kirnja.

Ubrzo dolazim na poziciju i sidrim se od prve. Nema kurenta, baš lijep dan pa uživam u svakom trenu.

Navlačim odijelo Epsealon Tactical Stealth, uzimam Tristana 100XPI i skačem u more – priča nam Pero.

– I odmah, na samom početku zida šuljanjem dižem jednu galinjaču tešku oko 2 kilograma, a samo par minuta nakon toga, istom tehnikom i jednog šarga od kila.

Nakon toga bez stajanja natežem pušku i idem napravit jedan zaron zagrijavanja za dalje.

Pomaknem se desetak metara uza zid, na rub jedne male ali duboke valice s velikim gromadama na dnu pa se spuštam na vrh prve gromade, na 7 metara dubine.

Svijetlim okolo ne bih li vidio kakvu kjernu i u tom trenu, ispod gromade na kojoj sam bio, izlazi velika kjerna i krene lagano plivati od mene prema spilji.

U tom trenu mi ništa nije bilo jasno.

Tako mala dubina, a tolika kjerna… Moja procjena je g u tom trenu bila cca. petnaestak kilograma.

Sabirem se, okrećem pušku i pucam.

Na neka četiri metra od vrha puške je pogađam u gornji dio tijela tako da se strijela samo zabije u nju, a ne probije je.

Naravno baš tada mi se spetlja predvez oko glave puške i kad je krenula dolje počela me vući s puškom.

Jedva sam se držao sve dok se predvez od siline nije sam otpetljao i mulinel proradio – nastavlja Pero svoju priču.

– Čim sam izronio, vezao sam konop za stijenu i krenuo po barku koja je bila cca 300-400 metara dalje.

Uzimam drugu pušku i spremam se za zaron.

A problem je bio što kad se zaroni, treba ići u koso ispod zida, jer je to kao jedna velika spilja u toj valici.

Inače nisam od velikih zavlačenja i tih tamnih spilja tako da mi je ipak trebalo malo da se priberem.

Zaranjam prvi put i dolazim do dna, kad dolje vidim ulaz u drugu spilju.

E sad je to već jako ozbiljno…

Dolazim na ulaz, a unutra u drugoj spilji stoji odron i predvez iza njega.

U drugom se zaronu spuštam u drugu spilju, povlačim predvez, ali se ništa ne događa.

Sve je skroz zapelo.

Svijetlim okolo ne bih li što vidio, al’ nema šanse. Šipka se uopće ne vidi.

U trećem se zaronu odlučim još malo dublje zavući i tako uspijem vidjeti kraj šipke, ali smo zadnjih 15 – 20 centimetara –priča Pero

– Kjernu sam već prekrižio. Ništa se ne događa pa kontam da spasim šipku iako je i to rizično

Uzimam izvlakač, spuštam se dolje, zakačim je, lagano vučem i osjećam opterećenje.

Kontam, savinula je šipku između dva kamena pa je to taj otpor, kad nakon par sekundi izviri veliki crni rep!

Ajme ne mogu vjerovati da je tu!

Odmah uzimam drugu pušku koja je dolje bila spremna i pucam još jednom u kralježnicu da je osiguram.

Sad su dolje već dva konopa i oprezno izranjam da se ne zapetljam.

Dubina na dnu spilje je bila 14 metara, ali zbog kosine do tih 14 metara je zaron bio zahtjevan, kao da je na preko 20 metara.

Ipak nije mi trebalo nego još samo 2 do 3 zarona pa je vadim lagano.

I kako sam je izvlačio tako mi je izgledala sve veća i veća. A kad mi je prišla, ostao sam u šoku kolika je.

Vaga je na kraju pokazala 23 kilograma.

Uglavnom, cijelo ronjenje je bilo gotovo za 3 sata tako da sam nakon toga mogao pravac doma – ispričao nam je Pero Đurović.