Puštam na dno i dižem i tako par puta kad od jedan puta štap savija za poluditi. Tučem jaku kontru, ali jednostavno ne mogu zaustaviti ribu! Puštam neka nosi jer nemam što drugo dok ne stane.
povezane vijesti
Ivan Gecan je ribolovac kojem je svaki trenutak proveden na moru, bez obzira na umor i vremenske uvjete iznimno dragocjen.
On uvijek sebe u ribolovu daje 100 posto, a more, kao i uvijek takav trud nagradi.
Evo kako je more Ivana nagradilo u jednom od njegovih posljednjih ribolovnih pohoda:
– To je bio jedan običan dan s puno tramuntane, no odlučujen se ipak na izlazak brodom jer očito kod mene nema onoga – želje jedno, a mogućnosti drugo.
Izlazim na lignje, iako nisam nešto u velikoj nadi za neki ulov, bar što se tiče liganja, jer jako se loše vataju zadnjih 5 – 6 dana.
Cilu noć vatam i nađem 12 komada.
Onako umoran i iscrpljen od nespavanja dočekujem zoru.
I što ću nego tražiti ribu – priča nam Ivan.
– Od dosta pokušavanja i sondiranja ne nalazim neku nadu u dubinama, ali i dalje imam neki dobar osjećaj.
Osjećam da će biti nešto, ali ne toliko veliko. Nada uvik postoji, ali ni blizu tolikoj grdosiji… Imam jedan bračič na 100 metara dubine di uvik ima nešto ribe i odlučujem se na izlazak po vitru i valovima do njega.
Dolazim na poziciju i radim dva kruga.
Oko vrha ima sitne ribe, ali ništa ne crta veliko.
Kužim da mi je riba sva uznemirena pa reko’:
– Idem lignjom doli, pa što bude…
Stavljam lignju od cca 40 deka na dupli predvez sa zokom i spuštam u dubinu.
Dok mi zoka pada, borim se s vitrom i brodom, ali u svemu tome prstom zaustavljam propadanje zoke svakih 3 do 4 metra, čisto radi provokacije ribe.
Možda je di u blizini, nikad se ne zna.
Svaki ribolov nešto istražuješ pa nekad bude uspjeh, a nekad ništa, to je tako – nastavlja Ivan.
– Lignja mi pada na dno i niz kurenat se puštam pa vidim da mi stap čudno radi.
Onako nervozan i umoran kažem sam sebi:
– Ma di si otiša… Sve se petlja… – i malo dižem zoku u zrak, kad vidim nije to to što mislim. Opet puštam na dno i dižem i tako par puta kad od jedan puta štap savija za poluditi.
Tučem jaku kontru, ali jednostavno ne mogu zaustaviti ribu!
Puštam neka nosi jer nemam što drugo dok ne stane.
A onda dolazi mojih 15 minuta i riba lagano staje, a ja prema vrhu lagano, ali sigurno, jer ipak je nešto ogromno.
I nakon 15 minuta vožnje sa ribom i valovima ispod broda, svitluca ogromna fleka.
Vadim kučmu i kačim ribu.
A kad sam je izvuka nisam moga virovati svojim očima.
Pa to je komad ribe! To je najveće što sam izvadia sam na moru, ja, vitar i valovi…
Vaga pokazuje19,5 kilograma…
Nema veće sriće nakon tolikog truda jer se baš isplatilo – ispričao nam je Ivan Gecan.
