Zaustavljan brod, okrićen i spuštan dole kaburu od 200 grama sa par krakova lignje. Ide tup-tup-tup i dižen vanka svog prvog legalnog okana u životu teškog preko pola kila. Brže bolje stavljan jig od 170 grama i spuštan ga nazad dole u ambis.
povezane vijesti
Iz Komiže nam se još jednom javio Vicko Gracin, i ovoga puta sa zanimljivom ribolovnom pričom o okanima. Evo što nam je Vicko rekao o tom svom ribolovnom iskustvu:
– Jel’ se sićate kad san žica iskustva o okanima u vertical jiggingu? Ono kad su svi rekli samo na kančenicu… E pa ispalo je može i na jigg – priča nam Vicko.
– To je jutro počelo katastrofalno. Od 6 do 9 nisan ništa diga osin dobre slike. Nakon 2 sata vozikanja od toče do točke pukne mi film i odlučin se krenit tražit okane. Ima san jedan užicani zadiv skoro 18 milja dalje od mene, ali ne da mi se petljat sa sitnišem pa san se tako zaputija u otvoreno more.
A tamo mrtva bonaca, pokoji galeb, i turski transporter stoke koji me pokušava zgazit. Niti 45 minuta kasnije na sonderu u punom glisiranju se ukaže mali čok, sa 140 na 138 metara- nastavlja Vicko svoju priču.
– Zaustavljan brod, okrićen i spuštan dole kaburu od 200 grama sa par krakova lignje. Ide tup-tup-tup i dižen vanka svog prvog legalnog okana u životu teškog preko pola kila.
Brže bolje stavljan jig od 170 grama i spuštan ga nazad dole u ambis.
Par trzaja i buuuuuum! Udara riba koja se jako dobro bori. Skoro 5 minuta kasnije iman ogromnog okana na površini, ali ga lino iden dignit u brod bez špuritla i puca mu usna. Tresne o tubus i zapliva nazad dole. A to je bila ta riba koju san želia uvatit, debelo preko 1.5 kila.
Malo deprimiran spuštan jig dole i opet udarac. Ovog ubacujen u brod špurtilom. Leđa već bole. Ne bi čovik virova koliko je teško izvuć ribu od dole, ali svaki put kad nešto zapliva pod brodon sve mi je lakše i lakše.
Eto, tako van je to bilo. A svi mi rekli da se ne može – ispričao nam je Vicko Gracin.
