VICKO GRACIN

Tko kaže da se moli ne mogu loviti jigerskim tehnikama? Samo vam treba prava pošta

Boris Bulić

Spustija san moj patentirani inchiku i polako u kurentu krenija u 'oranje' po dnu. I u jednom trenu san dobija udarac, oštar i jak tako da san sta ne znajući što je. A onda je nakon desetak metara sve to omlitavilo. Tu i tamo bi se malo zabatrgalo, ali je prema površini putovalo uglavnom bez nekog otpora. Samo težina ribe…



Još jednom smo se čuli sa Vickom Gracinom, ribolovcem čije ste ulove već mogli videti na ovim stranicama. Nažalost, ovoga puta Vicko nije bio baš pričljiv, no budući da jedna slika vrijedi tisuću riječi, nećemo njurgati oko toga. Dakle, evo što nam je Vicko rekao o tom svom ribolovnom iskustvu:


– Ma to je bija ribolovni dan ka i svaki drugi. Ribolov iz gušta i samo na inchiku. Dvojia san između dvi pošte i odlučija se za ovu dublju – priča nam Vicko.


– Spustija san moj patentirani inchiku i polako u kurentu krenija u ‘oranje’ po dnu. I u jednom trenu san dobija udarac, oštar i jak tako da san sta ne znajući što je. A onda je nakon desetak metara sve to omlitavilo. Nije bila škrpina jer je teren bija glibav, a nije ni kirnja jer se nije tukla ka kirnja. Tu i tamo bi se malo zabatrgalo, ali je prema površini putovalo uglavnom bez nekog otpora. Samo težina ribe…





A onda kad je ispliva, moran priznat da na prvu nisan virova u šta gledam.


U životu nisan ni jednog ulovia, i onda mi je prva riba monstrum, nisan ni zna da može ovoliki narast. Ima je nekih 7-8 kila, nisan ga ni vaga od sriće – ispričao nam je Vicko Gracin.