Peškafondo je puza po tlevu i zapeja. Mislija san da je kakva lumbrela i suncobran jer san počeja polako dizat. I nakon nekih sedan - osan metara je molalo. Bija san sav sritan jer san spasija peškafonda, ali kad san sve izvuka vidija san da je na donjen bija jedan klobuk sa kraka obatnice!
povezane vijesti
Iz Podgore nam se javio Stipe Vela, ribolovac koji je loveći lignje nasukao pravu ‘crnu šlapu’. Tintarnica koju je izvukao je pokrila dno sića i naravno, obradovala sretnog ribara. Evo što nam je Stipe ispričao o tom svom ‘sipolovnom’ doživljaju:
– Lovija san zapadno od podgorskog porta, prema plaži Plišivac na dubini od 18 – 20 metara.
A taj moj lignjolov te večeri bi slobodno moga prominit ime u sipolov, ili čak u ‘svaštalov’, kad se uzme u obzir sve što se dogodilo – priča nam Stipe.
– A sve je počelo je jakin gornjin kurenton. Peškafondo je puza po tlevu i zapeja. Ali nije bilo u tvrdo jer je krenilo prema gori. Mislija san da je kakva lumbrela i suncobran jer san počeja polako dizat ali onako, baš teško.
I nakon nekih sedan – osan metara je molalo. Bija san sav sritan jer san spasija peškafonda, ali kad san sve izvuka vidija san da je na donjen bija jedan klobuk sa kraka obatnice! Taka je ono ‘sav sritan’ posta vrlo relativan pojam – nastavlja Stipe svoju neobičnu priču.
– Ne, nisan sova, jerbo ne sujen ni za gore stvari, nego san samo nastavija lovit. I eto meni lipe lignje!
Primistin se kad se uvati lokarda!
Stanen i bum!
Sipa sipetina i to kolika! Kad san doša doma ćer je izmirila, bila je teška 1,1 kilogram!
Posli sipe san diga jednog lignjura, pa onda još jednu lignju.
I za kraj nešto iz kategorije lovačko-ribarskih priča.
U jednon trenu osjetin da san ništo ćapa, sitno, ko da je kakva trava ili komad krene. Istegnen i iman šta viti. Uvatija san moja dva peškafonda šta san ji tu ostavija oko Nove godine!
To je definitivno bija svaštalov – ispričao nam je Stipe Vela.
