Iz Lukorana, s otoka Ugljana, javio nam se Mate Tikulin koji se u lovu inchiku tehnikom usavršio do te mjere da na more ide kao u samoposlugu.

Evo što nam je Mate ispričao o tome kako on lovi:

– Moj prijatelj Josip Florani i ja smo pošli na vanjsku stran Dugog Otoka u potragu za mikrolokacijama di se i nalazu ovakve škrpine. To mogu biti potopljeni brodovi, avioni i slično, ali većinon na malin nakupinama kamenja ili koralja se nalazu vako pravi bokuni – priča nam Mate.

– Velike pozicije su redovito prazne jer većina drugih ribolovaca lovi po njima i obilazu se često. Dakle, partenca je bila u četiri i po ujutro tako da smo u Proversi zoron. I onda pomalo, od točke do točke. Dobili smo neki koćarski zadivi pa smo to obilazili oće li se što naći sa Side Scanom od Garmina koji radi na 260 kHz, a što je idealno za te veće dubine za razliku od drugih koji vataju maksimalno 40 do 50 metara dubine i rade na 455 kHz.

Tako smo u obilaženju između par tih točaka naletili na neku malu nakupinu nečeg i malo sitne ribice iznad. To je bilo veličine svega 5 – 6 metara. Stajemo i namištamo se da tako da ostanemo na poziciji – nastavlja Mate svoju priču.

– Dubina oko 80 metara. Oprema štapovi Howk Hot Spot 250 i XZoga Blockbuster. Multići Avetovi, upredenica 0.29 milimetara, malo FC predveza par metara i to je to. Inchikui bilo kakvi, nebitno uopće, sve to isto radi.

Dakle bacamo inchikue i čin je palo na dno obojici veliki tupi udarci! Kontriramo ali riba se ne kači. Znamo da je nešto veće… Par sekundi posli opet isto ali sada puštamo koji sekund da dobro zagrize. Kontra i to je to! Oboje dižemo prave bokune. Prve dvi najveće od oko dva i po kila. Veselje i uzbuđenje na vrhuncu! Slikanje ponovo ješkanje i okret točno na poziciju jer nas je već ponilo dosta od nje. Ponovo bacanje i ponovo isto. Sve skupa na toj poziciji 6 komada. Za nas dva više nego dosta. Pali pilu i doma. Kad nan opet bude tribalo znamo di ćemo doći – ispričao nam je Mate Tikulin.