Iz Rijeke nam se javio Saša Ljubičić ribolovac koji je uspio ostvariti svoj san.

Krenuo je spinati šarune kada je naišao na malo ozbiljniju lovinu s kojom je doživio tipični modri okršaj.

Evo što nam je Saša ispričao o tom svom iskustvu:

– Nakon dužeg posta od ribolova, ponajprije zbog nedostatka slobodnog vremena, odlučio sam da odem u subotu rano ujutro malo na šarune na već svima dobro poznatu lokaciju, u Bakar, na pontonsku šetnicu.

Došao sam u 5:30 na poziciju, a vrijeme pravo za uživanje. Nema vjetra, toplo i bonaca, što možda i nisu baš ideali uvjeti za lovit ribu, ali baš me briga.

Ja sam došao po svoje šarune.

Vadim light opremu, kačim silikonca i zabacujem, ali uzalud, sat vremena ništa. Nema ničeg, ribe vidio nisam.

Odlučim se premjestiti pedesetak metara dalje na sami kraj pontona, kraj svjetionika. Zabacujem i u desetak minuta imam tri šaruna vani.

Odjednom, nekih 20-30 metara od mene, vidim ogromni pljusak na površini i odmah u navali adrenalina vadim iz torbe jači štap, montiram jigg od 30 grama i zabacujem. Nažalost ništa. Vjerojatno je to, što god da je bilo, već i otišlo. Ali ne odustajem, nadam se da ako je jedna veća riba tu mora ih biti više i nastavljam bacati dalje – priča nam Saša.

– I tako nakon nekih sat vremena sigurno, s prvim zrakama sunca bacam i pri povlačenju osjetim da se struna zateže pa skontam da je nešto uzelo jigg u propadanju jer nije bio onaj tipični šut.

I tu kreće borba.

Rola svira našu najdražu melodiju, adrenalin udara u glavu, noge drhte dok se štap pošteno savija i u glavi samo vrtim:

– Samo da ne popusti neki čvor…

Privlačim ju ja tako nekih dvadesetak metara kad odjednom sve stane. Motam, ali nekako u prazno, štap se ne savija i govorim si sav očajan:

– Ne, ne, ne… Otkačila se… Pa kako? Sve je bilo ok…

I tako deprimiran ubrzam ja povlačenje i odjednom se štap opet krene savijati, a rola opet počne svirati.

Uffff, kakvo olakšanje…

Znači, riba je krenula prema meni i zato nije bilo opterećenja. Još uvijek ne znam s čim se borim dvije minute.

Bilo je još par pokušaja bijega, ali uspio sam ju dovuć’ do nekih pet metara od sebe i tek tada sam vidio da je palamida u pitanju.

Lagano mi se približavala, po boku, sva iscrpljena i s jigom koji se školski zakačio, trokuka ispod ustiju i assistica za bočnu usnu.

Brzo uzimam voligu, lagano dižem palamidi glavu iznad površine mora, da uzme malo zraka da ju lakše ulovim i tako je i bilo.

Nije bilo nikakvog otpora, i bila je vani.

Ne mogu opisati euforiju u tom trenutku jer to je riba koju sam želio uloviti jako dugo vremena, ali do sada, evo, nisam imao sreće.

To je moja prva palamida od 2,1 kilograma čistog užitka.

A oprema koju sam koristio nije ništa specijalno, ali je kombinacija odradila posao savršeno. Štap je bio Lemax Euromax 12-48 grama uparena s rolom Ikano GT-R 3000A. Upredenica je bila X8 PE 0.16 milimetara s AliExpressa isto kao i jigg, a FC predvez od 0,35 milimetara iz Decathlona. Do idućeg susreta rogi – ispričao nam je Saša Ljubičić.