S Paga nam se javio Jakov Žunić koji je uspio uloviti licu kakva se davno nije vidjela u tom akvatoriju. Ovaj ulov je pravi orijaški trofej, a evo kako se sve to zbilo:

– Noć prije ribolova zbog visoke temperature svoje dvogodišnje curice krećem u ponoć na ‘hitnu’ u Zadar.

Na paškom mostu vidim usputno da ima dosta bure, a u Zadru sve rješavamo u najkraćem roku, i s dijagnozom i receptom za antibiotik. Sad nakon nervoze i par energetskih napitaka vozimo doma pa u 3:30 sati na paškom mostu otkrivam da nema ni daška vitra.

Crv u meni je počeo kopkat. A da je na more poć?  – priča nam Jakov.

– Sat sna i kažem supruzi:

– Idem probat. Neću dugo, do 9 sam nazad. Isprati me i idem…

U glavi sto problema. Kud? Što? Zubace mičem s repertoara jer nemam žive lignje, a vrime mi se ne gubi. Ipak, doma je mala pod temperaturom i treba pomoć ženi malo.

Pada mi na pamet brancin.

Oseka je, u kanalu u uvali je sigurno koji cipal osta zarobljen.

Tako sam skupio dva cipla, kanta, led i idemo na poziciju.

A doša sam na poziciju di ribe mora biti.

Inače u ovo doba svake godine dignem macana od 4-5 kila – nastavlja Jakov svoju priču.

– Predvez stavljam 2 metra fluorokarbona od 0.40 milimetara sa dvije male ali jake udice, spuštam na dno i igra kreće.

Nakon 15 minuta udarac, ali ništa, izvlačim prazne udice.

Dok u glavi tražim odgovor što je bilo montiram cipla od 13 – 14 centimetara i nastavljam. Bum-bum! Nešto dira…

Provjera sistema i gledam pa ne vjerujem. Ranj od pola kile na zadnjoj udici!

Otresan ga nekako u bandu broda, popravim cipla koji je nikakav, razvlačenje još jednom prije skupljanja svega i put doma.

Odjednom bammmmm!!!

Kužim, dobra je riba grunula, definitivno lica.

Nakon pola sata navlačenja prvi put je vidim na površini i gledam…

– Ma čekaj… Kako je tako udaljena repna od plivaće peraje? – govorim sam sebi.

Shvativši kolika je, smirujem igru i lagano je pratim sa što manje sile.

Pokušao sam par izvlačenja i umaranja odraditi štapom al’ riba ne mrda, ukopana je.

Nakon još pola sata i par rizičnih bjegova, riba je napokon gančana, usmrćena i iskrvarena. Shvatio sam da je kapitalka stavljajući joj konop oko repa kad sam vidio da je repina tolika da je ne mogu obujmit rukom.

Procijenio sam je na nekih 30 – 32 kilograma.

Zovem tatu da pokupi kuma jer trebam njihove usluge.

Nije mu jasno, a ja kažem da uzme noževe i da idemo odraditi ono što ste specijalizirali.

Triba je očistiti!

Dočekuju me, smijem se, gledam ih. Oči im poiskakale, osmjeh od uha do uha.

Stavljamo je na vagu i gledamo 37 kilograma!

Skakanje, grljenje, nazdravljanje…

I dok su oni čistili ribu odoh ja kući mojoj Luni, Riti i Lauri… – ispričao nam je Jakov Žunić.