LIGNJA NA POKLON

Presudio joj Šargo. Zadila štap u kamenje pa se lignja od preko kila i po sama objesila

Boris Bulić

Zabacim ja Šarga, zadijem štap pod kamen i pričam sa Zorom kad odjednom čujem zujanje. Gledam prema Zori jel' ona možda izvlači, da nije slučajno zapetljano, a Zora miruje. A moj štap savijen!



Još jednom je zadarska egerica Senka Polovina nasukala šlapu od lignje.


Loveći u društvu sa svojom sestrom se već pomirila s tim da će toga dana ostati kratkih rukava kad se sreća poigrala i poklonila joj lignju težu od kilograma i pol.


Evo što nam je Senka ispričalo o tom događaju:




– Dakle, nas tri, Ana, sestra mi Zora i ja smo bile toga dana na jednoj poziciji na kojoj smo lovile i lovile, ali ništa nismo ulovile.


Nije nam bilo dosadno, ali ulova nije bilo pa sam se ja odlučila premjestiti.


Tako ja ustanem i kažem da idem dalje-


Zora pođe, a Ana ostane – priča nam Senka.


– Dođemo tako nas dvi na drugu poziciju, a tamo opet ništa.


S obzirom da je bilo malo oblačno i da skosa nije padala na dno, ja odlučim izvaditi asa iz rukava, a to je moj Šargo.


Bacit ću pa nek’ stoji.


Zabacim ja Šarga, zadijem štap pod kamen i pričam sa Zorom kad odjednom čujem zujanje.


Gledam prema Zori jel’ ona možda izvlači, da nije slučajno zapetljano, a Zora miruje.


A moj štap savijen!


Srića pa sam ga dobro zadila.


Uzmem ja štap i malo povučem ali ma kakvi, ona i dalje izvlači upredenicu.


Malo prikočim i tek je tada uspijem malo zaustaviti.


I tako malo po malo sam je počela izvlačiti.


A Zora poludila kad je vidila kolika je i zato što sam joj je digla isprid nosa.


Na kraju sam sve tako malo po malo izvukla vani lignju od 1,55 kilograma.


Jedva sam ja Zoru nagovorila da me slika.


I sve dok nismo pošle doma, cilu večer mi je prigovarala da sam bacila pravo isprid nje – ispričala nam je Senka Polovina.