Stephan Macchi je ulovio kapitalnu licu tešku gotovo 25 kilograma koju je poklonio. Naravno, najprije ju je svojim kulinarskim umijećem pretvorio u slasne obroke koje bi svatko poželio makar kušati. Evo što nam je Stephan ispričao o tom svom humanitarnom kuhanju:

– Ulov velike lice je za mene bio emocionalno iznimno jak doživljaj no kada je prva euforija doživljenog malo splasnula, iskočilo je pitanje:

– Što napraviti s licom teškom preko 25 kg?

Kad se sve zbroji, oduzme, izreže i složi, onda je to uistinu puno čistog mesa.
Nije mi trebalo dugo za odluku. Uz pomoć Roberta Stipčevića odluka je brzo donesena. Ovaj dar mora, ovu krasnu ribu ulovljenu puškom upravo iz naše proizvodnje Neocarbone Spearfishing & Wooden Spearguns, bilo bi najbolje pokloniti – priča nam Stephan.

– Još prije nekoliko godina Robi me odveo u udrugu MoSt i od tada smo puno napravili zajedno, a on sam još više. Bilo je tu nekoliko lijepih večera za one kojima udruga Most pomaže za bolji i kvalitetniji život.

Zovem Robija i molim ga da kontaktirao Udrugu kako bi spremili ‘mini gozbu’ od ove božanstvene ribe.

Robi je puno pomogao i oko organizacije i u kuhinji

Riblja juha će se satima lagano kuhati sa obrazinama, potrbušinom, potrbušnim perajama i kostima.

Bit će to preko 15 litara finog nektara, punog mesa, tanko rezane mrkve, karamelizirane kapule, češnjaka u listićima, peršina julienne… Još malo bijele i integralne riže koja će kompletirati doživljaj. Predjelo je tu i idem dalje… – nastavlja Stephan svoju priču.

– Filetiranje lice bio je pravi užitak. Odvojena je potrbušina, odnosno riblja panceta, meso za sashimi, goujonettes, escalopes….

Cijeli veliki stol, dug 2 metra prekriven je mesom, kostima, glavom i repom. Samo glava, zapravo glavurina, teži preko 3,5 kilograma.

Robi je kupio krumpir, korijen celera, narančasti batat i još dosta toga i sad nas eto, na čišćenju, guljenju i rezanju.

Pire od batata je u tijeku, a zatim i pire od celera, radi se i umak za ribu, a složeni komadi ribe spremni su za pečenje.

Uz dobru organizaciju sve je bilo spremno već nakon par sati – kazuje nam Stephan.

– U udruzi MoSt su nas s nestrpljenjem čekali. Serviramo jelo po jelo, pričamo, uživamo…

Nije trebalo dugo čekati od prvog tanjura do pohvale.

Robi i ja bili smo sretni kao djeca u trgovini slatkiša. Pomogli, napravili dobro onima kojima dobrota treba najviše i ponovit ćemo to zasigurno još puno puta.

Nadam se da će ova objava potaknuti i druge podvodne ribolovce da se na ovakav ili sličan način mogu angažirati te tako biti korisni i od pomoći.

A Robi i ja tu smo večer završili uz jedno pivo, dva, tri…

Spavao sam kao beba – ispričao nam je Stephan Macchi.