Još jednom nam iz Splita se javio Viktor Amos Belin. Ovoga su puta na menti bile lignje.

– Zadnja dva tjedna sam čuo od desetak različitih ljudi da su digli lignje preko kila u Splitu sa kraja. To me najviše guralo naprid da i ja odem po jednu kilašicu.

Tako smo toga jutra kolega Ante i ja krenuli na lignjavanje s kraja, još prije zore. Došli smo na prvu poštu i vatali do 7:30 ulovili samo dvije, on jednu od 20 deka i ja taman u zadnjem bacanju jednu od 30 – priča nam Viktor.

– Normalno, nakon te od 30 deka sam mora bacit još jedanput, ali nijedna nije zapazila to moje bacanje. Pošli smo na drugu poštu i putem skupili prijatelja Nikolu koji me zva da bi sa nama iša. U prvih pola sata niko ništa nije diga, a nakon tih pola sata, kada se naoblačilo, Ante vadi lignju od nekih desetak deka.

Pomislili smo da će krenit vađenje jata, ali je sve ostalo na toj jednoj – nastavlja Viktor svoju priču.

– Iduća pošta na kojoj smo bili od 9:30 do 10 meni je u prvom bacanju dala lipu lignju od oko 40 deka i to u daljini, dok je crveni DTD Ballistic 3.0 još tonuo. Vadim ja tako nju, vadim i čudim se kako nije još isplutala vani i počela prskat.

Već sam je dovukao na dvi trećine puta kad mi se odjednom štap savine i struna se počne izvlačit iz kočnice. Ja gledam, ne virujem. Sigurno je neka riba zgrabila lignju putem – priča nam Viktor dalje.

– Stegnem tri kruga mašinicu ATC veličine 800 i vadim ja, vadim, ali jedva. A kada je to isplutalo gledamo nas troje i ne možemo virovat šta se dešava.

Velika lignja od preko kila drži onu malu od pola kile. Čupa je za oko. Prijatelj Nikola je sa špurtilom s guza dohvatija veliku, a manja od pola kila je ostala na skosavici.

Inače je moj osobni rekord bija sa kraja 1001gram prije tri godine na Valentinovo, a sada je na prvo misto skočila ova od 1.31 kilograma. Eto, ja sam svoju dočekao. Budite i vi uporni i vama će se sreća ukazat kad-tad – ispričao nam je Viktor Amos Belin.