Nakon dva sata lova riba je napokon udarila. A bio je to baš muški udarac. Riba je u startu izvukla stotinjak metara upredenice. Gledao sam kako struna silazi nadajući se da će u jednom trenutku ipak zastati. A tako je i bilo...
povezane vijesti
- Koliko se daleko usuđujete zabaciti svoj ribolovni sistem? Ukoliko koristite shock leader tada nikakvog ograničenja ne trebate imati
- Iz svijeta znanosti – Andrej Gajić objavio rad o nalazu morskog psa prasca s leucističnim poremećajem pigmentacije
- Škrt na riječima, dobar u panuli. Povukao iglicu na 18 metara dubine pa nasukao cara od 4,3 kilograma
Iz Kotora nam se javio Milan Zejak kojem je ribolov strast koju ne može osujetiti ni jako jugo, ni kiša. A od svih ribolovnih disciplina shore jigging mu je poseban izazov.
Tako je u jednom od posljednjih izlazaka na more uspio uloviti ribu o kojoj mnogi samo sanjaju.
Evo što nam je Milan ispričao o tom svom ribolovnom doživljaju:
– To je jutro bilo baš tmurno. Provirujem vani i vidim da promiče i poneka kap kiše, no to mi ne smeta. Odlučio sam poći lijepo da sjekire padaju. A i nije loše za ribolov da bude malo valova – priča nam Milan.
– Tako sam krenuo bez nekog oklijevanja i brzo stigao do rta Veslo. A tamo valovi, daleko veći od očekivanih. No kako sam rekao, ne odustajem ja tako lako.
Dva drugara me zovu da se vratim jer su valovi toliko veliki i vjetar toliko jak da je i sam boravak na obali opasan, a da ribolov i ne spominjemo.
No ni tada nisam odustao – nastavlja Milan svoju priču.
– U 6:30 sati sam bio na poziciji i odmah počinjem s lovom.
Od opreme sam koristio štap Savage Gear SGS6 60-150 grama, mašinica je bila Shimano Stella 14000PG, a na predvezu od 0,70 milimetara jig u pink dekoru težak 80 grama.
I unatoč vjetru i valovima, zabacivao sam puna dva sata bez da se išta dogodilo.
A onda u 8:30 je riba udarila. Bio je to baš muški udarac.
Borba je bila vrhunska jer je riba u startu izvukla stotinjak metara upredenice.
Gledao sam kako struna silazi nadajući se da će u jednom trenutku ipak morati zastati.
A tako je i bilo.
I kad je riba zastala, krenulo je umaranje koje je na moje veliko iznenađenje trajalo tek dvadesetak minuta.
A kad sam je ugledao na površini, tek sam tada shvatio u kolikim sam problemima jer sam bio bez kuke.
Zato sam za prvu ruku morao čekati da valovi prebace stijenu pa sam ribu doslovno s valom navukao na stijene.
A onda sam imao i malo sreće jer su se tu našla tri ribara koji su došli oko sat vremena nakon mene i koji su mi pomogli da je izvadim na sigurno. To su bili Dejan Popović, Ivan Raičević i Lazar Popović.
Da nije bilo njih ne bi bilo šanse da tuna završi vani. Velika zahvalnost njima trojici na pomoći i Lazaru na snimkama koje je napravio.
Tuna je bila teška 33 kilograma, što bi mogli reći ‘taman’, i za gušte, i za izazov, i za gradele.
A kada sam je čistio, ostao sam iznenađen jer sam u želucu našao otpatke od plastične ambalaže.
Katastrofa je što sve od plastičnog otpada pliva po moru, a za što su dobrim dijelom krivi mnogi ribari koji za sobom ostavljaju i u more bacaju svakakvo smeće – ispričao nam je Milan Zejak.
