DAVID ZALAR

Ništa ga nije moglo omesti: Po jakoj buri na Premanturi nasukao cara!

Boris Bulić

Prolaze sati, a mi nemamo ni jednog griza. U međuvremenu se bura raspuhala, tako da su nas valovi bacali s jedne bande na drugu. Sa brodom i štapom smo imali toliko posla da bi nam dobro došla još jedna ruka. Kad smo išli uz buru, skoro smo bili u mjestu, a niz vjetar smo mogli i ugasiti motor. I onda je uslijedio snažan udarac…



Iz Ljubljane nam se javio David Zalar sa svojom ljetnom ribolovnom uspomenom. Evo što je David toga dana doživio:


– Jutro se na Premanturi probudilo u narančasto-crvenim bojama, za mene u najljepšom periodu mirnog dopusta. U posjet su mi došli roditelji, jer sam ocu već davno obećao da ćemo zajedno poći na panulu – priča nam David.


– Tako smo polako krenuli da ulovimo ješku, šarune i škarme, koji su mi se pokazali kao jedna od najboljih ješki za zubaca. Za razliku od početka sezone u ovom ih je periodu teže uloviti jer se pomaknu u dubinu i promjene lokacije, tako da smo puno vremena izgubili tražeći ih ali smo ih napokon i našli. A dok smo lovili ješku bura je već dobro pojačala. Brzo smo krenuli na poštu i počeli s ješkanjem, koje je uz uzburkano more bilo više akrobatski show nego ribolov – nastavlja David svoju priču.




– Napokon, štapovi su spremni i idemo u akciju. Lovimo svaki svojim štapom, ali treba bit vrlo pažljiv jer se sve može lako zaplesti. Prolaze sati, a mi nemamo ni jednog griza. U međuvremenu se bura raspuhala, iznad 10 m/s tako da su nas valovi prebacivali sa jedne bande na drugu. Sa brodom i štapom smo imali toliko posla da bi nam dobro došla još jedna ruka. Kad smo išli uz buru, skoro smo bili u mjestu, a tada je teško održati pravac, A onda kada se okrenemo tako da nam je bura u krmi, mogli smo čak i ugasiti motor jer smo skoro poletjeli.
Dobro smo se naljuljali, pa je otac rekao:


– Ništa od ovoga. Idemo mi polako nazad, pa ćemo barem ješku ispeći za marendu…


I nije ni završio kad sam dobio snažan udarac. Odmah mu vraćam kontrom pa počinje borba. Još je tri puta snažno potegao pa se umorio i predao tako da sam ga lako digao gafom u čamac. Slijedi neopisivo veselje, slikanje i mali whiskey za zdravlje. Zubatac je bio lijep, dobrih 4 kila, a završio je na gradelama u krugu familije i prijatelja. Hvala ti more! – ispričao nam je David Zalar.