Polako sam se približio poziciji i TUP – TUP... TUUUUP! Kontra i BAAAAAM! Riba je počela savijati štap! Kočnica je bila jako zategnuta, pa je uspio izvući samo par metara upredenice. A pošto sam vukao uz struju, na početku sam mislio da je to riba od 5+ kilograma...
povezane vijesti
Kristijan Salmič nikaad ne propušta priliku za riblov. Tako je bilo i toga jutra, neposredno pred put kući.
– U tu smo nedjelju, nakon tjedan dana odmora na moru u Balama, imali puno stvari u planu prije povratka u Ljubljanu, ali ne toliko, da nisam mogao još jednom otići na jutarnju panulu. U 4:30 budilica, u 4:45 na moru.
Polako plovim sa Istrankom i na putu do odabrane pozicije, laganom panulom sam uhvatio nekoliko šaruna primjerne veličine za ješku. Tako sam na poziciju stigao u rano jutro i spustio sam prvog šaruna do dna.
Nakon 30 minuta vučenja, vrh se jednom brzo zatresao. Slušam, čekam, ništa… Zaustavim motor i čekam još 3 minute. Ništa… – priča nam Kristijan.
– Podižem ješku i vidim da je šarun cijeli samo na repu nekoliko tragova ugriza. Spuštam panulu nazad u more i povlačim još pola sata. Budući da nije bilo griza, odlučio sam odložiti opremu i provesti ostatak planiranog vremena otkrivajući nove pozicije.
Tako sam naišao na poziciju na kojoj se šaruni vide na sonaru, a ispod njih još tri debele crveno-žute crte. Odmakao sam se 200 metara od pozicijie, montirao šaruna na dvije udice i sve spustio do dna – nastavlja Kristijan svoju priču.
– Pošto sam plovio protiv struje, morao sam ispustiti jako puno upredenice. Polako sam se približio poziciji i TUP – TUP…TUUUUP! Kontra i BAAAAAM! Riba je počela savijati štap! Kočnica je bila jako zategnuta, pa je uspio izvući samo par metara upredenice.
Sa predimenzioniranim sistemom brzo sam ga odvojio od dna. Pošto sam vukao uz struju, na početku sam mislio da je to riba od 5+ kilograma. Međutim, negdje usred mora, car se predao i na trenutak sam pomislio da sam ga izgubio jer otpora gotovo više nije bilo.
I za minutu-dvije na brodu je car oko 3 kilograma težak ulovljen na udicu 3/0 – BKK Octopus Beak.
Odmah montiram još jednog šaruna, ali nakon svega par minuta odlučujem završiti s panulom, jer sam zapravo dobio ono po što sam došao. Vratim se doma, u biti u kamp, još prije kave, u vruće, a zaspano nedjeljno jutro.
Zubaca smo isti dan pripravili: carpaccio za predjelo, polovicu stavili na roštilj, dok smo za večeru u Ljubljani napravili sushi od kotleta. A glavu stavili u vakum vrećicu pa u frižider za buduću juhu – ispričao nam je Kristijan Salmič.