Uspio sam je pogoditi, a kad sam je izvukao na površinu tada sam vidio da po boku ima i trokutaste ljuskice od repa prema sredini, baš kao što ima i šnjur. Tek sam kasnije saznao da se radi o drugoj vrsti…
povezane vijesti
Iz Kotora nam se javio Žarko Kraljević, podvodni ribolovac koji je nastrijelio ribu koju nije uspio determinirati. Nalikovala je na iglicu, ali se istovremeno i razlikovala po nekim detaljima. Zajedničkim snagama smo uspjeli determinirati vrstu, a Žarko nam je ispričao kako je tu ribu uspio uloviti:
– Toga sam jutra ronio oko uvale Žukovica. Dubina je na tom potezu nekih 6 do 7 metara tako da sam s površine jasno mogao vidjeti sve što se zbiva oko mene. Nažalost, neke ozbiljnije ribe nije bilo na vidiku – priča nam Žarko.
– Imao sam pušku Seates Snake 90 i s njom sam do sada uspješno lovio većinu toga što bih ugledao no ovoga puta ribe nije bilo. A onda sam ugledao ribu na samoj površini tek možda 5 – 7 centimetara ispod vodenog filma – nastavlja Žarko svoju priču.
– Sve se to zbivalo na udaljenosti od obale možda desetak metara. Mislio sam da se radi o klasičnoj iglici jer mi je bila malo dalje, no kad sam joj se malo približio vidio sam da je veća od obične iglice.
A kad sam joj prišao na par metara već je polako krenula da bježi tako da sam se sa možda tri metra udaljenosti odlučio za hitac
Uspio sam je pogoditi, a kad sam je izvukao na površinu tada sam vidio da po boku ima i trokutaste ljuskice od repa prema sredini, baš kao što ima i šnjur.
Riba je bila dugačka 82 centimetra, a točnu težinu ne znam jer je nisam vagao.
Tek sam kasnije saznao da se radi o vrsti Tylosurus acus koja i nema naše ime već samo latinsko – ispričao nam je Žarko Kraljević.
Valja naglasiti da Žarkov ulov, premda pripada istoj porodici iglica (Belonidae), nije iglica (Belone belone, Linnaeus, 1761) već Tylosurus acus (Lacépède, 1821), riba koja može narasti i do 1,4 metra dužine. U naše je more ova vrsta stigla prije nekih petnaestak godina zajedno s mnogim drugim vrstama koje je dovelo globalno zatopljenje.