Iz Zagreba nam se javio Mario Patačić koji je svoje ljetovanje začinio jednim ne baš tako čestim ulovom. Evo što nam je Mario ispričao o tom svom doživljaju:

– Eto, ko i svako predvečerje dok sam na ljetovanju, odem guštat par sati u ribolovu. Lagani spin štap, sa rolom 3000 i namotanom špagom 0,08, od zogulina svezan 0.20 fluorocarbon i 2 udice sa predvezima od 15 centimetara, a na kraju olovo od 20 grama. Očekivani ulov su pirke, knezovi, vučići, eventualno ušata. Mamac u nedostatku ičeg boljeg lignja patagonica koju sam u Zagrebu još usolio – priča nam Mario.

– Nakon zabačaja, cca 5 sekundi kasnije, svija se štap i rola počinje zujat ko luda. Tad još ni ne slutim da na udici imam ulov života! Poslije je ispalo da je to bila moja najveća riba ulovljena u moru do sad. Sigurno 5 minuta, ako ne i duže je to zujanje i moje namatanje trajalo samo dok konačno nisam vidio šta je to na udici – nastavlja Mario svoju priču.

– A kad se kostorog napokon ukazao bitka je trajala još barem toliko jer to čudo puca od snage i volje za životom. Ključna stvar se desila kad se uz njega pojavio još jedan i počeo ludovat ko da ga želi spasit. Tada sam rekao sam sebi:

– Sad je bitno samo ovu ribu izvadit, opalit koju sliku i nadam se živu je vratit u more…

Znam da taj kostorog može imat jednu ili čak tri bodlje pa nisam htio riskirat ubod, tako da nije palo klasično slikanje. Realno bio sam solo pa ne znam kak bi to i napravil.

Riba nakon borbe za pamćenje konačno se toliko umorila da sam ju dovel skroz do ruba i lagano podigao sa špagom iz vode. Težina bar 2 kilograma po mojoj procjeni.

A kak pecam gdi se i kupam, a to je ispod terase, moja draga se stvorila pred sam kraj borbe i onda me slikala sa štapom i ribom na udici. Tak da je na kraju ispalo da žena u ribolovu može bit i sreća.

Eto, nezaboravno iskustvo za dugo pamćenje… A što je najbitnije od svega, riba i dalje živi i pliva u moru – ispričao nam je Mario Patačić.