Iz Splita nam se još jednom javio Teo Maksimović, podvodni ribolovac koji se u potrazi za trofejima konstantno susreće s novim izazovima. Ovoga je puta na meti bio car o’ rib. Evo što nam je Teo ispričao o tom svom podvodnom doživljaju:

– Svaki dan se probudim sa neopisivom željom za ić’ u more, ali realnost uglavnom bude drugačija. Ili sam umoran od posla i obaveza, ili ne valja vrime, ili tisuću još drugih stvari koje se ispriječe na putu podvodnim guštima.
Uvik pokušavam nekako izbalansirati sve te obaveze i odlazak na more i ponekad uspijem, a ponekad ne. Ovaj put sam uspio – priča nam Teo.
– Jedna obećana pošta, pružila je tolike užitke, radost, zadovoljstva i veselje. Dugo nisam bio pa je bilo konačno vrijeme da je posjetim. Ranojutarnji ribolov ne kreće baš po planu. Prvo iskakanje kidam donju desnu nogavicu na gumenjak pa je svaki novi zaron popraćen ulaskom hladnog mora u odijelo.
Al’ nema predaje, govorim sebi, zna se po šta sam došao i nema nazad.
Nakon pola sata lova, nema ribe za vidjeti, al stručno kupim šakom jednog povećeg ježinca i onda slijedi polusatno vađenje bodlji iz zgloba palca iglom na gumenjaku.
Ne ide danas i gotovo… Možda san triba ostat doma spavat i odmorit malo. Sporo prolazi vrijeme i poneka riba se sramežljivo ukaže.
A lipo je vrime i nigdi nikoga nema na vidiku. Bonaca je.
Znam cilj misije, posjet jednoj mikrolokaciji na kojoj su tražene ribice već nekoliko puta imale više sriće nego pameti.
Znam i koja im je ura od nabijanja na strelu pa se sidrim i strpljivo čekam u gumenjaku da ta ura i dođe, lagano se odmarajući uz pripadajuću marendu.
Zrnca pijeska lagano propadaju i kucnuo je čas – nastavlja Teo svoju priču.

– Ulazim u more malo dalje od ciljane pozicije. Prvi zaron da se pripremim i ispustim zrak iz odijela. Nisam ni kameru još upalio, a on ravno na mene. Ponjuši me, pogleda me onako nespremnog i udalji se.
Na faci mi ostaje samo upitnik. Ne znam kako im to uspijeva po ko zna koji put. Al’ tu su pa idem probati još koji zaron.
Udaljavam se desetak metara i radim novu čeku. Više ni sam ne znam iz kojeg pravca mogu doći, al ubrzo doznajem. Ovaj puta je možda na granici dometa puške, miran, ali se ne odlučujem pucati da mi se ne iskida i da ne izgubim tu veličanstvenu ribu.
Kamera je uključena pa ću barem imati susret zabilježen ako ništa drugo.
Opet slijedi udaljavanje desetak metara i novi zaron. Oprezan sam i tih, ali nedovoljno tih da me taj iskusni predator ne osjeti iz daljine.
Evo ga ravno na mene iz dubine. Mogu već pucati na ražanj, ali se divim njegovom mirnom samouvjerenom prilasku, siguran sam u sebe i u pušku pa ga puštam još malo bliže da se pokaže u svoj veličini.
Okreće bok, pucam i predator pada bez borbe. Volim ga. Dobio sam ono po šta sam došao. Sad mogu doma. Prije izlaska do auta ostaje mi još samo odraditi foto-session i kući… – ispričao nam je Teo Maksimović.

A većinu ulova Tea Maksimovića možete pogledati klikom na njegov kanal https://youtube.com/@teomaksimovic2253