I tako mi lovimo, lovimo, i lovimo, i u sumrak on dobije griz. Ali na šta? Na štap na kojem je montiran predvez za manju ribu, točnije na kančenicu za ribu do kila. Na najdonjoj udici sipa, na srednjoj kozica, a na najgornjoj srdela. I, tako on vadi, vadi, i ugledamo kako zasvijetli zubatac jedno 10 metara ispod broda...
povezane vijesti
- Jeste li ikada pokušali loviti brancina á volo? Ako niste, sada je pravo vrijeme za to
- Iznenađenje shore jigginga. Kad je već namjeravao odustati, zubatac mu u propadanju pokupio varalicu
- Koristite li svjetlo dok lovite lignje? Postoji puno načina za svijetljenje s tim da je najbolje rješenje definitivno potopivi feral
Još jednom nam se iz Splita javio Viktor Amos Belin, i ovoga puta s neobičnim ulovom. Evo što nam je Viktor ispričao o tom ribolovnom događaju:
– Tu nedjelju smo prijatelj i ja odlučili otić na jug Šolte. Meni je u planu bilo zaronit ujutro sa puškom u jednoj vali koja mi uvik da ugore, murine i bude šargi, pa i zna škarpina lipa bit, a komarče isto. Tako smo krenuli ujutro u 4 ure iz lučice da stignemo do zore, ali mojim brodom koji vozi 6 m/ph ipak nam je trebalo tri sata vožnje. Stigli smo u 7 i spuštamo sipe žive na zokama, ali od sipa nismo dobili griza. Probali smo od 20 do 80m dubine okolo brakova posred brakova i ništa – priča nam Viktor.
– Ja se odlučim bacit u more i zaronit, ali i od murina i ribe ništa. Ubio sam jednu tabinju od kila, šarga od po kile i komarču od trideset deka. Došlo je tako već 2 sata popodne pa smo krenuli u lov kančanicom u kraju da skupimo živu ješku kneze, kanjce i pirke. To smo i uspili kroz 5 minuta na dubini od 12 metara. Odosmo tu odma blizu di su 3 braka da okolo njih povučemo žive ješke. Meni na zoki ne dira ništa pa sam odlučija jiggat. Prova sam fast jiggove, slow jiggove, xipija, ma ništa nam ne daje rezultata. Njemu isto živog kneza ništa ne dira. U stvari, lažem… Dok sam ja ronija on je diga murinu oko 2kg na kanjca na zoki – nastavlja Viktor svoju priču.
– I tako mi lovimo, lovimo, i lovimo, i u sumrak on dobije griz. Ali na šta? Na štap na kojem je montiran predvez za manju ribu, točnije na kančenicu za ribu do kila. Na najdonjoj udici sipa, na srednjoj kozica, a na najgornjoj srdela. I, tako on vadi, vadi, i ugledamo kako zasvijetli zubatac jedno 10 metara ispod broda.
Odma smo krenili u ludilo i viku. Mjehur mu je izletio na usta i znali smo, naš je. Vaga je pokazala 2.8 kilograma.
Ja sam odma montira inchiku i naješka sa sipom udice. Nakon 5 minuta dobijam griz i kontram, ali nakon 2 metra dizanja ispadne mi. Ja lud… Od zore čekan lipu ribu, i sad mi udre, i izgubin je.
Ništa, čekam ja još i nakon desetak minuta dobijem drugi griz. Ovoga puta udaram kontru svon snagom i čupam gore. Jedno 12, 13 metri sam je odlipija od dna i opet mi se otkači.
Tada sam poludija skroz i tija potopit sebe i brod. Izgubija sam dvi lipe ribe u 15 minuti.
Još jedno pola sata smo tupkali dole sa ješkama i jiggovima, ali se ništa nije desilo pa polako put prema nazad. Jedna avantura je završena i glavno da je kolega diga zubaca na kozicu – ispričao nam je Viktor Amos Belin.
