Još jednom nam se javio Matej Ramovš, podvodni ribolovac koji je sebi očito zacrtao da se iz ribolova ne vraća bez barem jednog cara.

Naravno, i ovoga je puta u tome uspio i evo kako je to bilo:

– Dan prije se sidrim na jednoj poziciji na Lastovu za koju znam da ima na dnu stijena na 30+ metara.

A do te stijene teren nije jako vertikalan tak da na nekih 17 metara radim čeku, i imam šta za vidjeti.

Jato zubataca, na moju prvu procjenu između 3 pa do 9 kilograma težine.

Napravio sam još par čeka ali nisu htjeli ni blizu tako da nisam ni imao priliku za hitac.

Rekao sam si da nastavljam sutra ujutro – priča nam Matej.

– Tako sam se drugog dana probudio se u 6:15, navukao neopren i gas na Lastovo. U 7:00 sam već bio usidren na pošti.

Tako sam odradio prva 3 zarona samo da si otvorim pluća i u četvrtom zaronu padam na mikrolokaciju od prošlog dana, na 16 metara.

Izranjam na drugoj minuti apnee i pitam se di su danas.

Tako polako plivam po površini nekih desetak metara.

I tada peti zaron napravim na 13 metara i nakon 15-20 sekundi ležanja na dnu vidim kako mi se približava glava zubaca i to frontalno na pušku – nastavlja Matej svoju priču.

– Zubatac prilazi ali užasno sporo. S jednim okom vidim da ih ima više u pozadini, ali sam skoncentriran na glavonju.

U tom trenutku nisam mogao procijeniti koliki je, al kad je bio na dva metra od vrha puške opalim.

Strijela ga probije iznad usta i izađe na zadnjoj trećini tijela, baš na ražanj.

Pokupim ga u istom zaronu jer nije bilo nikakve borbe.

Samo je malo mrdao, ali nije mogao ništa.

Tako sam u kratkom vremenu završio svoj lovni dana pa sam već u 8:00 sati kod apartmana. Žena jedva stigla iz trgovine i čudi se šta ja tako rano nazad.

Samo sam joj rekao:

– Ti ideš u dućan po kruh, a ja u more po zubaca!

Na kraju bilo sve skupa 15 minuta ronjenja i sat vožnje brodom do pozicije i nazad. Tako brzo se nisam nikad vratio iz ribolova – ispričao nam je Matej Ramovš.