Nadajući se kojoj sipi, zabacila sam par puta kad mi se odjednom nešto bacilo na skosavicu. Vučem ja vučem, a ono nešto teško. Kad sam ja to čudo dovukla do kraja nisam mogla virovati…
povezane vijesti
Malo tko u Zadru ne zna Senku Polovinu, strastvenu ribolovku i lignjolovku koja je na rivi gotovo svakodnevno u potrazi za sipama, lignjama, oradama… No ovoga je puta ulovila nešto potpuno drukčije
– Na moru sam skoro svakodnevno. Malo kada se dogodi da ostanem doma i to jedino kad je vrime baš toliko loše da se na more ne može. Ma ni kiša, ako baš nije prejaka, ne može me zadržati – priča nam Senka.
– Imam ja svoju ekipu koja je manje-više stalna, tako da se na more ide u dvoje, troje, kako kada. Lako i brzo se dogovorimo i imamo svoje štacije, sve u zavisnosti od vitra i trenutnih uvjeta – nastavlja Senka svoju priču.
Drhtulja je pala na oitu
– Toga je dana bio jak zapadnjak. Kao i obično mene ne smeta bilo kakvo vrime ili nevrime da pođem na more. Budući da u kraju ima sipa koje često i nisu ni tako male. Odlučila sam se probati malo sa oitom. Tako sam nadajući se kojoj sipi, zabacila par puta kad mi se odjednom nešto bacilo na skosavicu. Vučem ja vučem, a ono nešto teško. Zovem ja odma svoju vjernu priju Anu i kažem da mi malo pomogne mrižom jer je vjerovatno poveća sipa. Kad sam ja to čudo dovukla do kraja nisam mogla virovati. Drhtulja? Na skosavicu?!?
Pokupili smo je mrižom i naravno, nismo je dirali. Pak je to morska elektrana… A bilo je zanimljivo da je bila živa i nakon par sati izvan mora. Bila je teška kilo i po, a završila je lešo i mogu vam reći da uopće nije bila loša.
