Iz Malog Lošinja nam se javio Teo Grkinić, ribolovac koji svoju lovinu traži pod morem s podvodnom puškom. A užitak zimskog ribolova za njega je iznad svega, pa i niskih zimskih temperatura. Evo što nam je Teo ispričao o jednom od svojih posljednjih ribolovnih pohoda:

– Svima nam je poznato da zubatac nije zimska riba i da zimi ide na nešto dublje pozicije. Nedavno sam na posudbu od prijatelja uzeo podvodnu pušku Ares monoroler 100 koju inače izrađuje Ivan Šućur, samo da vidim ako mi odgovara za kupovinu. Puška nije bila opremljena gumama jer nitko ne bi ni očekivao da će se s rolerom roniti zimi. Doma sam pronašao neke stare gume koje sam samo stavio na roler, jer sam jednostavno morao poći isprobati tu pušku – priča nam Teo.

Djevojka Antonia je stalna podrška u svim ribolovnim avanturama

– Idućeg sam se dana probudio pun iščekivanja, kako će se puška ponašati, koliki će domet imati, itd… Oblačim odijelo, dolazim na prvu poštu za brancine i već na prvoj punti vidim brancina i u sebi govorim:

– Sada ćemo sve vidjeti…

Pucam s površine na nekih 4 metra od vrha strelice i pogađam točno u sredinu. Brancin od 1,15 kilograma je ulovljen. Idemo dalje. Pošto nije bilo druge ribe odlučim otići na drugu poštu za brancine. Dolazim na tu poštu i plivam, i plivam, a ono nema baš ničega. No nešto mi kaže:

– Imaš tu jedan kamen za zubaca, idi provjeri.

Skidam prsluk s olovima i polako plivam do tog kamena koji se nalazi na nekih 12 metara dubine. Dok pripremam zaron gledam oko sebe koliko je more mutno – nastavlja Teo svoju priču.

I mali brat Ivano se htio slikati s trofejem

– No u uronu, kako idem prema kamenu, vidim kroz mutno da se na dnu vrti masa zubataca. I nije prošlo puno vremena kada se prvi odvojio od jata. Pucam i Ares to odrađuje vrhunski. Pogodak je direktno u sredinu. Sav sam sretan jer sam uspio nastrijeliti zubaca od 1,4 kilograma usred zime. I premda sretan, Vrag mi ne da mira pa se odlučujem za još jedan zaron.

I kad sam stigao na isti kamen gledam i ne vjerujem… Zubatac od 4 kilograma ide ravno na mene. Dolazi na nekih četiri metra od strelice i ja pucam i pogađam u sredinu. Mulinel zuji ko lud… Srce 300 otkucaja u minuti… Ludilo… Hvatam ga u ruke i ne vjerujem.

Nakon što sam izronio mislim da me se čulo 5 kilometara u krug koliko sam od sreće vrištao. Malo sam se primirio i polako otplivao do moga Boston Whalera 15 pa pravac doma. Zimski zubatac… Vrhunski dan, vrhunska puška… – ispričao nam je Teo Grkinić.