I dok sam uživao u miru i tišini struna se napela i polako počela silaziti s kalema. Uzeo sam štap u ruke i sačekao da odvuče još koji metar, a onda kad se povlačenje naglo ubrzalo, udario sam kontru i trenutno počeo namotavati strunu. Riba je s druge strane trenutno podivljala i pružila maksimalan otpor. Znao sam da ne smijem posustati jer ću je izgubiti…
povezane vijesti
S impresivnim ulovom kakav se baš i ne viđa svakog dana javio nam se Josip Žigo, ribolovac koji ribu često lovi, a nikada je ne jede. Evo što nam je Josip ispričao o svom posljednjem ribolovnom izletu:
– Rodom sam iz Sinja, a živim u Preku na otoku Ugljanu. Često lovim, pogotovo vikendom i tada moji ribolovi traju od ujutro do navečer. Vremenski uvjeti mi nisu važni. Bila kiša, jugo ili ne znam što, ja sam uz more – priča nam Josip.
– Obožavam ribolov i kad god sam na moru guštam, a ribu nikada ne jedem. No zato obitelj ribu jako voli i raduju se svakom mom ulovu.
Od opreme koristim trodijelni šaranski štap Shakespeare Cipry od 3,5 libre, dug 3,60 metara, rolu Okuma High Performance DCI-60, strunu Nash Bullet Mono 0,33 milimetra, a predvez isti najlon kao na špuli. Udice su Sasame Super X 2/0 – nastavlja Josip svoju priču.
– Ovoga sam puta odabrao zapadnu obalu Ugljana, točnije uvalu Lamjana, na drugoj strani brodogradilišta. Ješka je bio bibi kojeg sam zabacio na dubinu od nekih desetak metara. Inače je taj teren plitak i bez izraženog kurenta.
I dok sam uživao u miru i tišini struna se napela i polako počela silaziti s kalema.
Uzeo sam štap u ruke i sačekao da odvuče još koji metar, a onda kad se povlačenje naglo ubrzalo, udario sam kontru i trenutno počeo namotavati strunu. Riba je s druge strane trenutno podivljala i pružila maksimalan otpor. Znao sam da ne smijem posustati jer ću je izgubiti. Borba je potrajala nekih desetak minuta koje su se meni učinile kao vječnost ispunjena adrenalinom. A kad mi se našla pod nogama tada mi je postalo jasno otkud toliko snažan otpor. Stavio sam je na vagu koja se zaustavila na 4,15 kilograma. To je bilo nešto neopisivo, adrenalin na vrhuncu – ispričao nam je Josip Žigo.
