Zabacija san na dubinu od oko nekih petnajs do dvadeset metara. Sistem je bija klasični klizni. I nije prošlo dugo kad je makina zasvirala. Ala fešte! Koji je to fajt bija! Al' mogla se tući koliko je god tila, isto bi joj bilo…
povezane vijesti
Iz Bibinja nam se još jednom javio Roko Bugarija koji kad poželi ribu za ručak ili večeru jednostavno zaroni u more ispred kuće. No ponekad i ne mora zaroniti što bio slučaj upravo u ovom ribolovu. Evo što nam je Roko rekao o tom događaju:
– Subote su idealne za ribolov. Taman se preko sedmice stignem zasititi svega pa u subotu punim baterije. A baterije je najbolje puniti, naravno, u ribolovu – priča nam Roko.
– Ovoga sam se puta odlučija za ribolov s kraja. Bilo je to klasično subotnje škraparenje na Pagu. Teren je tamo gadan, ali je zato bogat ribom. A budući da je more još toplo riba stalno šeta i prolazi iz Velebitskog kanala u ovo naše more i nazad. I kako je okretalo na jugo, nakon nekog vremena sa puške san se vratija na štape, provati malo – nastavlja Roko svoju priču.
– Za ješku san ima samo smrdljivu srdelu, ali san zna da nešto mora pasti.
Udica je bila Hayabusina, al’ san stvarno zaboravija koja. Nešto jako i veliko. Zabacija san na dubinu od oko nekih petnajs do dvadeset metara. Sistem je bija klasični klizni. I nije prošlo dugo kad je makina zasvirala. Ala fešte! Koji je to fajt bija!
Al’ mogla se tući koliko je god tila, isto bi joj bilo.
A posli jedno pola ure opet isto. Tuče glavom, ali ide vanka. Tako je na kraju prva bila teška
1, 450, a druga 1, 245 kila.
Eh da, zamalo da zaboravin. I na spinu je pa luc jedan. Jugo je donilo svoje – ispričao nam je Roko Bugarija
