Premda mnogim ribolovcima modraci nisu prvi na meti, izazov u kovu ove ribe sitnih usta je jednom broju ribolovaca konstantan izazov.

Ukoliko se lovi iz plovila na padini nekakvog braka, osnovna struna za lov modraca je najlonski monofil promjera 0,35 milimetara, dok je predvez, spojen preko zoguline, nešto manjeg promjera. Na kraju predveza je stožasta olovnica, zavisno od dubine, teška i do 60 grama, a iznad olovnice su smještena dva do tri fluorokarbonska brka duga do petnaestak centimetara.

Tako pripremljen i naješkan predvez se spušta do dna, a potom postepeno odiže dok se ne pronađe riba.

Kad se jednom ustanovi dubina na kojoj je riba aktivna, poželjno bi bilo svaki puta spustiti udice na istu dubinu.

U tu svrhu možemo vodootpornim flomasterom označiti strunu, ili možemo zapamtiti s koliko smo okreta ručice na roli sistem odigli od dna.

Ukoliko lovimo iz ruke, oznaka nam može biti štipalica ili gumica za kosu prihvaćena za najlon, ili najčešće korišten broj pâša.

Ukoliko lovimo višebojnom upredenicom tada je dovoljno pratiti boje na struni.

Svakako treba povesti računa o podizanju jata kad se riba počne hraniti i to podizanje treba pratiti.

Brumati se može spuštanjem bruma u ženskoj najlon-čarapi, što će neizostavno privući i drugu ribu.

Ukoliko ovu tehniku pokušamo primijeniti s obale, morati ćemo upotrijebiti štap, najbolje kakav beach-ledgering.

No i pored toga, teško i nikako ćemo pratiti podizanje jata.

Stoga predvez pripremamo tako da gornje dvije udice približimo što je moguće bliže spoju osnovnog najlona i predveza, a predvez produžimo na najveću duljinu koju nam dopušta štap, nadajući se da će to biti dostatno za dosezanje dna jata kada se ono podigne.

Težinu olovnog opterećenja ćemo prilagoditi željenoj daljini izbačaja, dubini, akciji štapa i eventualnom kurentu.

Poželjno je da rola ima visoku špulu radi što lakšeg i preciznijeg izbačaja.