S Paga nam se javio Oliver Alaburić koji je u klasičnom kančarenju arbuna doživio vrlo ugodno iznenađenje. Umjesto arbuna, na površinu je izvukao kapitalni ulov kojem se baš i nije nadao.

Evo što nam je Oliver ispričao o tom svom ribolovnom doživljaju:

– Ma to je trebao biti jedan običan ribolov, baš kao i mnogi prethodni, u kojem su glavni cilj arbuni, fratri i poneki kanjac.

Lovim najčešće klasičnom pridnenom postavom, običnom kančenicom pa sam tako i toga dana isplovio na more jer sam se uželio friške ribe – priča nam Oliver.

– I nije trebalo puno da nađem poziciju na kojoj nije dosadno. Grizevi su bili dinamični i povremeno vrlo konkretni, tako da sam u relativno kratkom roku uspio osigurati i više od planirane količine koja je potrebna za bogat ručak.

A onda sam u jednoj kontri, već pri kraju poteza, zapeo u tvrdo. Štap se tako savio da sam u prvi tren pomislio da sam nekim čudom zapeo za dno.

A onda se to dno pomaklo i krenulo polako prema gore – nastavlja Oliver svoju priču.

– Premda sam u jednom trenutku pomislio da možda vučem nešto mrtvo s dna, poput grane, alge ili nekog otpada, povremeni udarci na drugom kraju su mi dali misliti.

Budući da je dubina bila 41 metar, to je moglo biti baš svašta.

Polako, ali jako polako i teško, to je išlo prema površini i kad je došlo do nekih desetak metara od površine vidio sam kako se bjelasa.

No i dalje se ‘to nešto’ nije ponašalo kao klasična riba.

Pružalo je jak otpor i malo je išlo pod brod, a onda prema vani sve nekako van škvere i u krug.

Naravno, šica mi je bila u kabini i kad sam je pokušao dohvatiti zaplela se u sidro tako da je na samom kraju sve počelo ličiti na neku mučnu u tešku dramu s lošim krajem.

Balansirajući s jednom nogom u kabini i držeći jednom rukom štap i ribu na štapu, drugom sam rukom otpetljavao šicu i na kraju je za divno čudo i uspio izvući.

I baš je u tom trenu, kad sam se ispravio, i riba isplivala na površinu.

E, i tada sam ostao dobro iznenađen.

Bio je to veliki kovač, ali udicom plitko pod kožu zakačen za bok. Drhturio je potpuno iscrpljen na površini i trebalo ga je samo još skupiti.

Kako je Discovery FC od 0,23 milimetra sve to izdržao i kako tanka Sasame Chinu 1 udica nije rasparala kožu, ni sada ne znam.

Iznenađuje i to što ga na sonderu nisam vidio, no možda je bio uz neku travu ili jednostavno van dosega mog uskog snopa.

Kako god to bilo, kovač od 2,956 kilograma je na kraju završio u mojoj raspetljanoj šici, a onda i na brodu.

A kad sam došao kući i naravno, pohvalio se ulovom, dok sam prao ruke čuo sam moju dragu kako priča:

– Da, da… Poslala san ga na more, biće ribe za feštu. Da vidiš kolikog  je kovača uvatija… Veeelikog…

A zapravo i nije bila u krivom, barem u zadnjem dijelu jer se pravi finale cijele priče odigrao nakon par dana kada je taj kovač kao prava atrakcija završio na stolu u okviru večere za njen rođendan.

I mogu vam reći da je bio više nego izvrstan, sve tako ‘veeelik’! – ispričao nam je Oliver Alaburić.