MATEO ĐIDO

Iskustvo i strast su najbolje poveznice za dobar ulov. Legao na 16 metara i dočekao pica od preko dva kilograma

Boris Bulić

Ronio sam na jako škrtom terenu koji rijetko da ribu tako da je u pravilu treba tražiti duboko. Ove sam godine od deset odlazaka na tu poziciju dobio samo dvije ribe, ali su obje prave. Dakle, duboko išuljavanje po zidu do dubine od 16 metara i čeka.



Još jednom nam se javio Mateo Đido, ribolovac kojem su strast veliki picevi.


I ovoga mu se puta na meti našao jedan kapitalac, kako ga je sam nazvao ‘sarago pizzuto nonno’.


Evo što je Mateo doživio u ovom ribolovnom pohodu:




– Sada već davne 2013. godine ostvario sam ulov svog najvećeg pica teškog 2,5 kilograma koji je zaista primjerak za knjige.


Tada, a i sada mi se činilo da će se takav ulov teško ponoviti jer to je trofej koji se samo jednom u životu vidi i u većini slučajeva ne ulovi.


Toliko stare i iskusne ribe, a pogotovo sparidi, će rijetko pružiti priliku za hitac i na prvi znak lovca završiti u modrome – priča nam Mateo.


– A polovicom listopada, točnije 16. listopada u 16:10 sati, mene je more nagradilo s još jednim takvim trofejom. Doduše, nešto je lakši, jer je vaga pokazala da očišćen teži 2023 grama, dok je dužina bila 51 centimetar pri čemu je i takav definitivno primjerak za knjige.


Iako je zaron bio ciljano na pošti od zubatca, u nadi da će gladni jesenski vampir zalutati u plitko, ostvareni je ulov bio sasvim neočekivan i moram priznati da me obradovao baš kao da je u pitanju kapitalni zubatac nastavlja Mateo.


– A jedan od razloga zašto sam ga prevario je to što sam odradio savršen zaron.


Ronio sam na jako škrtom terenu koji rijetko da ribu tako da je u pravilu treba tražiti duboko.


Ove sam godine od deset odlazaka na tu poziciju dobio samo dvije ribe, ali su obje prave.


Dakle, duboko išuljavanje po zidu do dubine od 16 metara i čeka.


Bio sam potpuno nečujan uz minimalno plašenje sitne ribe.


Samo par gugutanja je bilo potrebno i pojavio se vrlo brzo, u prolazu, tako da nije bilo vremena za oklijevanje. Bilo je sad ili nikad.


Moj dobri stari partner Gladius 95 me nikada do sada nije iznevjerio, pa ni u ovoj prilici. Pogađam ga na krajnjem dometu od 4-5 metara.



Pogodak je dobar i odmah idemo van.


Uzimam ga u ruke i trebalo mi je par trenutaka da se slegnu dojmovi.


Još jedna prekrasna riba i prekrasna uspomena i zato ti more hvala – ispričao nam je Mateo Đido.



A svi koje zanima kako je to izgledalo to mogu vidjeti ovdje.