A onda se, dok sam uživao u miru i tišini struna napela tako da sam u prvi tren pomislio da sam zapeo. Bilo je pola osam navečer kad se na desetak metara od kraja, na pola dna, na dubini od pet-šest metara se osjetilo karakteristično pumpanje…
povezane vijesti
S lignjom kakva se baš i ne viđa svakog dana javio nam se Josip Žigo, ribolovac koji ribu jako često lovi, a baš nikada je ne jede.
Evo što nam je Josip ispričao o tom svom egerskom uspjehu:
– Ja sam vam rodom sam iz Sinja, a živim u Preku na otoku Ugljanu, preko puta Zadra.
Često lovim, i to pogotovo vikendom kada moji ribolovi često traju od ujutro do navečer. Vremenski uvjeti mi nikada nisu bili važni. Kakvo god da je vrijeme ja sam uvijek uz more – priča nam Josip.
– Premda obožavam ribolov i kad god sam na moru guštam.
Ribu baš nikada ne jedem no zato moja obitelj ribu jako voli i raduju se svakom mom ulovu.
Ali sa lignjama je druga priča. Njih obožavam.
Tako sam od opreme te večeri koristio štap DTD Calamari Hunter 2.0 – 3.5 dužine 246 centimetara, rolicu Abu Garcia i upredenicu promjera 0,11 milimetara. Skosavica je bila White Killer 3.0 – nastavlja Josip.,
– Ovoga sam puta odabrao trajektno pristanište u Preku očekujući nekakav uobičajen ulov, bez osobitih pretenzija i nadanja.
A onda se, dok sam uživao u miru i tišini struna napela tako da sam u prvi tren pomislio da sam zapeo.
Bilo je pola osam navečer.
Na desetak metara od kraja, na pola dna, na dubini od pet-šest metara se osjetilo karakteristično pumpanje.
Bilo je malo drž-ne daj, ali su iskustvo i dobra oprema na kraju odigrali svoje.
Borila se i pumpala ali je na kraju ipak izašla na površinu i tada sreći nije bilo kraja.
Još desetak sekundi i ova ljepotica je završila na suhom, teška 1,19 kilograma
Prava mala raketa.
A kada sam se vratio kući, naravno da je nastupilo novo oduševljenje tako da se i moja kćer Dora htjela slikati s lignjom.
Svakako jedan prekrasan doživljaj za pamćenje – ispričao nam je Josip Žigo.
