Još jednom nam se javio Branko Miler, ribolovac koji nas je ponovo ugodno iznenadio svojim ulovom.

Ovoga su mu puta na meti bili glavonošci među kojima se našla i jedna kapitalka.

Evo što nam je Branko ispričao o tome:

– S prijateljima sam se otputio na jedrenje za produženi vikend.

Kao i inače, uvijek odem dan ranije u Smokvicu da uzmem ribarsku opremu pa tamo i prespavam.

Tako smo u subotu u podne krenuli iz Biograda prema otocima.

Prvo Žut, pa Rava, pa Ist.

Stanemo na bovi pa ja svaku večer panulam i ujutro rano krećem dalje.

Tako sam to večer probao na bovi malo loviti i nije bilo ništa posebno.

Za večeru nakupim nešto sitno šaruna, a pauke sam, budući da su svi bilo mali, vratio u more – priča nam Branko.

– U ponedjeljak se vežemo na bovu u Solinama na Pašmanu. Sa čamcem se otpeljam malo van iz zaljeva da probam malo na lignje. Budući da na kraju sistema imamo vezan peškafondo ulovio sam dvije lignje i jednu sipu.

Vratio sam se na jedrilicu i bacio malo narezane sardele za primamu. Tu je dubina bila 12 metara – nastavlja Branko.

– I kad je počeo padati mrak počela je radit i sipa.

Vrlo brzo sam ulovio par komada kad je odjednom nešto jako povuklo štap, toliko da se sav iskrivio.

Mislio sam najprije da je hobotnica pa polako vučem, a kad sam je zagledao vidim da je stvarno mrcina.

Kako kod sebe nisam imao ni sak ni kuku da je izvadim, kažem prijatelju da bi drži štap, a ja ću je primiti s rukama.

Ali čim sam je dotakao ona sa svom silinom pusti crnilo meni direktno u glavu, otkači se i pobjegne.

Ostao sam malo tužan, ali idemo dalje – priča Branko dalje.

– Lovim ja tako polako uz gemišt, radi pokoji liganj, poneka sipa, tu i tamo šarun s drugim štapom na koji sam stavio malo sardele.

Svega dovoljno…

Lovim i polako pričam s prijateljima kad nakon dobrog sata opet na peškafondo povuče jače.

Ali sada sam imao spremnu kuku tako da sam je lijepo dovukao do vrha i zakačio kukom tako da mi nikako više ne može pobjeći.

Moja je i baš sam se razveselio.

Drugo jutro smo polako krenuli put Biograda.

Na moru bonaca pa smo oko 10 sati na jedrilici na gradele bacio lijepo ribe, lignje i manje sipe. Pojeli smo ih uz laganu vožnju pa su moji prijatelji otkrili da im je sipa bolja od liganja a što ja već dugo znam.

Ovu veću sam ponio kući izvagao je, i ispalo je da je bila teška 1426 kilograma.

Kasnije smo je u nedjelju pojeli spremljenu u pećnici s krumpirom, a pošto nas je bilo osam, stavio sam i par muzgavca sa strane.

I mogu vam reći da je bila baš odlična – ispričao nam je Branko Miler.