STIPE VEROVIĆ

Čekao oradu, a dočekao trofejnu hobotnicu. Rak se potvrdio kao vrhunska ješka

Boris Bulić

Odluka pada u trenu. Skidam odjeću, prihvaćam upredenicu i ulazim u more pravo prema velikoj hobotnici. Brzo sam došao do nje i odmah zaranjam. Hvatam je rukama, ali se gigant ne da tek tako…



Iz Šibenika nam se još jednom javio Stipe Verović, i ovoga puta s neobičnom pričom jer ovaj ribolovac očito nikada ne miruje nego uporno prkosi i tehnikama, i moru, i vremenu.


Tako je u jednom od svojih posljednji ribolovnih pohoda, unatoč zimi ušao u more kako bi uspješno priveo kraju svoj neočekivani ulov.


Evo što nam je Stipe ispričao o tom svom zimskom kupanju:




– Došao sam na svoju poštu oko podne. Kao i obično ješkam raka, zabacim, i naravno, čekam oradu.


Neko vrijeme ništa nije diralo, a nakon sat vremena otprilike, vidim blagi dodir.


Dođem do štapa i čekam da kontriram, ali nemam konkretan ugriz.


Štap očito više ne radi –  priča nam Stipe.


– Računajući kako je vjerojatno skinulo raka, idem dignuti štap da stavim novog i ponovno zabacim.


A kad sam digao štap, na prvu sam pomislio da je zapelo.


No kad sam malo jače zategao otkrio sam da je krenulo, ali jako teško i sporo.


Odmah sam znao da se radi o velikoj hobotnici i da će biti problema ako se uhvati dna.


Vukao sam je tako nekih desetak metara kada se očekivano zalijepila za dno.


Sve je stalo i sve je zategnuto, ali samo nakratko.


Otvaram špulu što je bilo dovoljno da se nakon par minuta opet pokrene.


Snažnim zatezanjem je odižem i namotavam što brže mogu da se opet ne uhvati za dno.


U tome i uspijevam, pokrećem je i približavam, ali smo još nekih desetak metara jer se opet hvata za kamen. Ponavljam radnju, i ona opet kreće, ali sada prema dubini – nastavlja Stipe svoju priču.


– Ponovno dižem stap i nastavljam s namotavanjem. Sve je jako zamorno i teško.


Uspijevam je nekako dovući blizu kraja i u tom mi trenutku, na moj užas, štap puca na pola.



Strava i panika… Hobotnica ostaje na nekih dva metra dubine, srećom, još uvijek zakačena, a u glavi kreće drama:


– Koliko će još dugo ostati zakačena? Što napraviti sa slomljenim štapom? Što uopće napraviti…


Odluka pada u trenu.


Brzo skidam odjeću i ostajem samo u boksericama. Prihvatam upredenicu i ulazim u more pravo prema velikoj hobotnici.


Brzo sam došao do nje i odmah zaranjam. Hvatam je rukama, ali se gigant ne da tek tako.


Doslovno sam je zadnjim snagama odvojio od kamena i krenuo prema obali.


Plete se ona kracima oko mene, ali se ni ja ne dam.



Napokon je na suhom. Drhturim na zimskom suncu, ali sam jako sretan zbog ulova i odrađenog napora. Sve bi ovo bilo puno lakše da je more bilo barem malo toplije i da nema tog povjetarca…


Vaga pokazuje ravnih 8 kilograma tako da je barem oko srca malo toplije.


Svakako ulov i doživljaj kojeg ću se dugo sjećati.


Od opreme sam koristio štap Casted Tactical Super Surf koji se očito pokazao slab naspram velikog predatora, upredenicu promjera 0,25 milimetara, najlon od 0,45 milimetara, udicu Sasame Kamikaza 5/0, a ješka je bio rak grmalj – ispričao nam je Stipe Verović.