Franjo Birkeš je uspio ostvariti ono o čemu mnogi panulaši sanjaju otvorenih očiju. Taj dan će  i njemu i njegovom kumu Anti ostati u sjećanju cijeli život. Evo što se toga dana zbilo:

– Moj kum Ante Mamić, najbolji zadarski pekar, i ja, nakon dva dana ribolova imamo par kili hobotnice i isto tako liganja od kojih je jedna mala ostala živa. Okrunjenin predatorima ni traga. Satrveni, plovimo doma. Gledan na kartu, i na papirić sa urama od griza, pa na sat. Kad bude iduća ura od griza, proćićemo preko pošte di mi je par miseci prije ribetina iščupala kantu iz ruke i slomila jednu udicu, a jednu ispravila – priča nam Franjo.

– U sekundi ne osićam umor, provjeravan je li na kombinaciji Žankove i Huzjakove panule sa predvezom sve u redu jesu li udice od titana (kovane san bacia) lipo namištene, prve dvi u širini šake jedna livo jedna desno. Kum nervozan viče da neman pojma i da bacin te ure od griza. Nagovorin ga da ode u kabinu i da odspava par uri dok se vratimo. Zaspa je malo prije Jurassic parka, na čijem zidu vidin zubace – nastavlja Franjo svoju priču.

– Vraćan se na početak zida, spuštam lignju u jato i griz, osjetin kako zubonja divlja. Cili sritan zovem kuma da me slika, jer neman ni jednu sliku dok dižem ribu, ali dok se on razbudia car je od 4.5 kila već bia u brodu. Kum u čudu viče da probam uloviti još kog. Umoran nisan ima namjeru loviti krepanom lignjom jer je griz proša više od 15 minuta. Sitin se da mi je i ona beštija udrila po ure iza griza i opet mi se vraća snaga. Izaberen jednu lipu oko 25 deka. Prolazin panulom preko zida, zubataca više nema – priča Franjo dalje.

– Puštam se lagano niz dio zida koji je urušen, identičan prolaz kao i prije par miseci i opet u dnu zida siloviti griz, dimi se iz rukavica dok najlon i olovnice lete. Riba staje nakon dvadesetak metara. Vičem kumu da se makne od zida, da vozi prema dubini. Za to vrime mirujem ne izvlačim ribu, da ne podivlja. Kad smo se dovoljno udaljili počinje borba nakon koje gof od 37 kila završava u brodu. Veliki pozdrav svima, a najveći Toni, treneru svih trenera – ispričao nam je Franjo Birkeš.