Nema ljepše stvari nego kada se u obitelji njeguje tradicija, posebno kada je ta tradicija ribolov. Tako su unuk Viktor Amos Belin i djed mu Ante Stagličić isplovili u ribolovnu avanturu u kojoj se djedu baš posrećilo. Evo što nam je Viktor ispričao o tom događaju.

– Evo, ovako vam je bilo. Digli smo se u zoru na vanjskoj strani Oruda u petak i krenili na Kamićić vanka Maslinice lovit na tunju. A od kurenta se nije moglo lovit, previše nas je nosilo i na sidru i krena je samo letila livo-desno priča nam Viktor.

– Onda san se sitija pošte šta mi je čovik da, širinu i dužinu na GPS-u, vanka Kamićića prema Biševu na jedno četiri milje. Tamo je zadiv koji je širok dvadesetak metri i dug jedno trideset, sa 102 metra se digne na 88 metara dubine. Tamo smo stali i lovili, ja na štap, a dido na ruku, na kančenicu. Ja san diza one male račane crvene i prova san i jigat sa svin vrstama jigova al’ riba očito tamo ne radi na jigove. A i kurenat nas je okrića livo desno pa nismo ni mogli na sidru stat stalno na zadivu. – nastavlja Viktor svoju priču.

– I nakon jedno uru vrimena lova dida Ante govori:

– Evo vadin nešto teško. Ne trza ništa, al’ je teško…

Dida Ante i unuk Viktor, zajedničkim su snagama nasukali ovog kovača

Ja mu govorin neka samo polako diže. Ili je škarpina ili šanpjer. I tako on, na ruku na 100 metri vadi i vadi jedno četiri, pet minuti, pari mi se. Ja mu govorin da pazi da ne zapne jer je kurenat odnija krenu ispod broda. I baš se to i dogodilo. Kad je dovuka gori sve je zapelo za kolombu. Dida kaže:

– Ajme zapelo je…

Ja skočija na drugu bandu broda i vidin lipog šanpjera kako je ispluta po bandi od broda i ščepan ga za rep svon snagon i špurtilon ispod njega. Tada san shvatija da je gotov i da ide u brod. Tu je krenila srića! Didin prvi šanpjer u životu! Samo mu je 70 godina tribalo da ga uvati…

Diga ga je na najgornju udicu, onu malu za bukve. Ješka bila srdela, a udica mu je bila visila na vrhu gornje usne. Eto van priče od šanpjera… – ispričao nam je Viktor.