Senjski štih joj još više daje činjenica da je pisana na senjskoj čakavštini, a adresa na svakoj čestitki napisana je na pisaćem stroju
povezane vijesti
SENJ – Ove godine san ih napravil više, oko 540 komadi, 100 komadi više nego lani. I bez obzira ča je puno ljudi umrlo, pojavili su se neki novi ke va moja čestitka veseli. Neki pitadu da oćedu kupiti, al ja to ne prodajen, ja to od srca darujen. Bitno je da su ljudi zadovoljni, a to je i cilj mojih čestitki. Puno njih čeka kad će čestitka, a neki ih ne spremadu nego ih stave na vidno mesto i vraćaju se čitati ju kroz celu godinu. I nema razlike med Senjanima il Bunjevcima, svi ju čitadu. A još više veseli kad ti mladost kaže da je čestitka lipa. Onda čovik dobije osjećaj da se taj interes neće utrnut – kaže nam zaljubljenik u svoj Senj Ivan Klić Petronio, autor jedinstvene božićno-novogodišnje čestitke koja je i ove godine tijekom prosinca već tradicionalno stigla na brojne adrese u Senju, ali i šire u Hrvatskoj i inozemstvu.
Interes sve veći
A interes za Petronijevom čestitkom svake godine je sve veći. Kako neće biti kad je čestitka posebna, drugačija od drugih. Ima dušu, a senjski štih joj još više daje činjenica da je pisana na senjskoj čakavštini. Uz to, svojevrstan raritet je i u tome da je adresa na svakoj čestitki napisana na pisaćem stroju. Autor ih podijeli po Senju sam, osobno ih uruči bilo na adresu, bilo na ulici ili pošalje preko poznanika po principu »šalji dalje«.
Ovogodišnja čestitka na pet stranica donosi pjesmu »Moj Cimiter« u kojoj se autor sjeća svog skromnog, ali toplog djetinjstva u tom predjelu grada i vremena koje je pasalo i koje se neće vratiti. Božić najavljuje stihovima pjesme »Evo, samo ča ni!«, a pjesmom »Kako mi samo falidu« sjeća se dragih Senjkinja kojih više nema.
»Nako šesno dotirane za kupit spezu, kajda dokturu gredu, znali smo se srest, izjadat i poćakulat o današnjoj dičini, novin falingaman u gradu… bomen i ku god zlu personu nako dobro oprat, ako bi bilo štofa i do trećeg kolena« – dio je stihova te pjesme koju autor završava svojim snovima: »Da samo znate kako mi falidu te moje Senjkinje. Sritan san kad mi ki put u san dojdedu pa me cimadu, šćipljedu, slipice mi mira ne dadu, a ja zastanem – i gljedan da u snu ostanen«.
Čestitka »Dragi Vi«
A čestitku zaključuje pjesmom »Niš ne reci, niš ni ni!!!« u kojoj se pita što je to ljude zakveštalo u Senj, s čim ih je opil, »srce im zauzlal za izmišljenu prezu pa ne da nikud dalje od vog izlizanog praga. Morda su krivi bali za koje bi sve živo dali, volimo užance makar jutra manje imali i unšlage po glavi mečali« – dio je te pjesme na kraju koje poručuje: »A vo van ne moren premučat i od srca van moran reć, brez Bunjevci više ne moremo ter zato doma brže gremo«.
Na naslovnici stoji čestitka naslova »Dragi Vi« koju Petronio šalje uz želje za novo leto.
»Neka Vas Vaša prostirka voga leta obogati zdravljen, miron i ljubavi, ma nek ne zaboravi i trunčić smiha, jerbo život brez smiha je kaj konoba brez letrike!«
– Svih ovih godina iman veliku podršku u svojin čitateljiman i zato neću odustat, volim uveselit ljude i to iskreno, iz duše – kaže Petronio o planovima za svoje jedinstvene čestitke.
A u impresumu ovogodišnje stoji da je stihe naškrabal Ivan Klić-Petronio, crikvu svete Marije od Arta narisal je Branko Slavković, portal crikve sv. Marije je iz arhiva Grackog muzeja Senj, borduru od suhih rožicov i lišća napravila je Jadranka Vukelić, a sve skupa ucifral Davor Čorić.