Vicko Gracin koji nam se prije nekog vremena javio s prekrasnim krunašem kojeg je izvukao pukom srećom jer mu se udica skoro potpuno odvezala, ovoga nam je puta poslao priču sa svojim ulovom. Inzistirao je da tekst ostavimo nepromijenjenim pa smo ga takvim i ostavili. Na vama je da pokušate čitati ‘između redova’ i sami zaključite sve što se iz ovakve priče može zaključiti. Dakle, evo Vickove priče:

– Ljudi moran van izreklamirat ovu varalicu.

SavaGear lignja je rijetki komad opreme kojeg držin kod sebe, a nisan ga kupia nego dobia i to ima već par miseci kad je počela silikon revolucija. Prirodne su bolje, čisto da se razumi, ali san se zajedno sa sipon i onon kineskom, stvarno trudia ulovit ribu na silikonca.

Spušta san sve stotinama puta na dno, trošia sate i sate na to. Savage, JLC, onajčijeseimenespominje, sve… Doša san do zaključka da silikoni ne valjaju. Ali, moran priznati da san bija u krivu.

Dakle, da pohvalim varalicu… Nakon par desetaka sramotnih promašaja napokon san diga tri ribe na nju u tri spuštanja. I ne mogu virovat da to govorin, udrile su kad ništa drugo nije radilo.

Tresa san jiggon i živon lokardom kroz jata totalno nezainteresiranih krunaša i po sonderu ih točno gleda kako se sprdaju sa mnon – priča nam Vicko.

– U sedan ujutro je već udria zvizdan a ja ko zadnji pokušaj spuštan silikonsku lignju. Upredenica staje na ljubičasto, a dno je žuto. Što je ovo? Kontra, mašina vrišti, ribu ne mogu odlipit od dna i puf! Ispada…

Krešen mater kako se i spada i negdi na pola matere mi opet udara. Ovaj put je manja riba, ali se lipo bori, vadin je vanka i veselin prvon krunašu u cca. dva ako ne i tri tjedna. Skoro zaboravljan da mi je ispa onaj monstrum, ali ovako u retrospektivi ni ovaj nije beba.

Drugo spuštanje, pun euforije i optimizma gledan upredenicu i iskreno stajen malo razočaran kad vidin žutu boju, pogotovo s obziron na to kako mi sonder izgleda. Namotavan i lupam kontru. Znan san da je škarpina prije nego šta je ova skužila da je ugrizla šugavu plastiku – nastavlja Vicko svoju ribolovnu priču.

– Treće spuštanje i opet upredenica staje na ljubičasto, tučen kontru, ništa. Nastavljan spuštanje, štopa opet, kontra, opet u prazno… Podižen varalicu i 2 metra od dna opet štopa, kontra… Aahhh… Divljan dovoljno da me se čuje i u Postirama. Namatan naglo i bum!!! Dvadeset metara od dna nešto skupi. Teško je, po štapu bi reka 5+ ali se jako čudno ponaša, vidin da riba pliva pod kutem od broda premda na štapu ne osjećam repanje. Par minuta prolazi u potezanju mrtvog piza i nešto narančasto popluta deset metara po krmi.

Čudnovata škrpina Vicka Gracina

Slavim! Prva škarpina ove veličine, mada je malo čudna. Pali motor, vozi doma.

Nego, mislin se, kako je najbolje spremit veliku škarpinu, pagra već znan da treba pohat – ispričao nam je Vicko Gracin.

Pa sad, ako nakon svega nemate pitanja ili savjeta, možda trebate pročitati još jednom, a ako ni to ne pomogne, onda vas možda Vicko treba povest u ribe. To vam je onda zadnja šansa.