Zajeno na prvi dan aprila san bila zvala Pobarku. Okol desete, da njoj ne bude prerano. Aš morda ju je ki arival već i prevarit, san se baš nadala. I, pitan ju je te već ki prevaril. Ni me nijedan ni zval, govori mi, aš to već ni moderno.

Ča prvi april je zvan modi šal?! Čudin se do vrh neba. Kako pak to? A lepo, tako je kako je. Ni ga više! Ma ja san jur bila tega prvega aprila tu, doma. Pak da se ne bin preveć čudila, aš me je najzad sran ča za jenu takovu stvar ne znan, pitan ju: a kada ćeš poć va Maroko.

A na, parićujen se. A kada misliš doma prit, opet pitan. Ne znan ako ću ni prit, govori. Kako pak to? Ne moren se pričudit. Lepo, navreza ona naprvo, nadan se da ću bit žrtva otmice od kakovega devara z modremi očijami. Još san više potloh.

Kad si brže zamenila Prve Modre oče za devarove? A ja, ne nadaj se preveć da ću prit. Pak s ken ću ja trešetat, spravjamo se već bogoviteh let. Ćeš nać nekega drugega, i hodi ča delat, aš ja parićujen valiži. I tup! Poklopi ona mane da nisan arivala zreć ni a ni be.

Babji zub

Sa mučna zoven na Trsat, da vidin ča je s prven aprilon na Sveten Brege.

A tamo Trsašćica njrče na vas glas: već su nas si dobro navarali, ča bite još čagod i zgora sega tega?! Oštra je kako britvica cepilna, pak san se maknula od telefona, aš je vrag i šalu zel, a ne samo prvi april.

I tako san neko vreme durela sa va se stišnjena. Aš niman već kega zvat. Kastavka je partila va Meriku, ki zna ko će i ona ostat va bojen svete. Va Lovrane je mir Božji, nijedan nijenega ne tira ni doma ni od domi.

Pak san se najzad odlučila, probula san se za poć šparugi pobirat. Tega nimaju ni va Merike ni va Maroke! Tako! Neka se zna! I bome, san nabrala dobar mac. Ponutila san i Mojmu Prvemu, ma je z noson zavil.

Dobro, mislin ja, toliko boje za me. Z jajon, z lemuncinon i z dobren ulikoven ulen jušto za uživat. I za pozabit kako me tamo neke pršoni na zub zimju, vrajže babi. Na babji zub!

MojNajMeteorolog se jako retko pokažuje. A ženskice bi se otele prismilet, pak najavjuju da će neku dobu, le, i vreme zateplit. I jušto kad san da ću se na njega požalit, da ga ne vidin ni o lepen ni o grden vremene, kad evo ti ga na! Morda me je i čul, ki već to zna. Aš za samu sebe san sigurna da već niš jako ne znan, pametnega.

I kako je sveti blagdan ne pozivan niš na Trsat. Aš bi mi mogla čagod nesvetega dopovedet, pak bi mi se to vas greh zaračunalo. Ne rabi mi još i to. Da san prez novic, da ne znan ča se po svete dogaja, pak da san još i bedasta.

Najzad ni vreme od vici. Va susešćine nemotare i prete. Merikan je zapretil celemu svetu, ni ga kemu ni. I još je vlasi malo pobelil, tako da se vidi da je od veleh brig posivel.

Dokle ovo pišen daž je malo pomolal, ma ni nikakove teplini. I sa vesela vidin da nan je peć parićana i da ćemo ju neku dobu važgat. I ćemo se zasladit. Bakalar in bjanko, bakalar na gulaš, aš danaska je Veli petak, pak se moramo reda držat. Ma to MojPrviIZadnji kuha, aš već čuda vremena na su moju kuhnjadu z noson zavija. Z osla breme, oslu lagje, užaju to lepo reć.

Pojist pa skucat

Pak san da ću poć pincu speć. Aj nećeš, poslavil se je nad manun. Ni ti potreba niš peć aš su pince po niš. I ča njin fali? Su malo manje, ma ti ionako moraš bit na dijete. Sakramenska bila, da bila, i ta dijeta. Ma ću ju prevarit ovega Vazma, aš nisan ni ja za Bogon kamene hitala. Ću pojist čagod me bude voja, a pokle ako rabi ću skucat.

Ja, i moran van se požalit. Cel pasani mesec su me po duhtoreh motali. Z očijami san dobro, ma su mi se uše važgale. Na talaferme, niš njin nisan storila. Pak onda medicina, pak jedan duhtor, pak drugi, pak kontrola.

Pak san najzad na Veli četrtak dobila hartu: črno na belen napisano, da nisan preveć ni gluha za svoje najboje leta, pak mi je jedan mladi duhtor šal uše doočistit z nekakoven ventilatoron. I neće vas to niš bolet, govori. I lepo se čuvajte.

Ale morate se kretat znate, makar ako ste penzionerka. Ma, doktore moj, ja se jako krećen. Šest meseci na leto plavan z invalidi, prohodin saki dan pet do šest kilometar.

Kot da on zna da lažen! Ako se ne krećen sada, će prit vreme kada ću se. Samo mi fali još onu uru kupit ka koraki broji. A dokle neka mi sada ova bakalarska lepota dobro na štumih legne.