Dejan Otković

Gledam vremensku prognozu i vidim, biće četiri dana bonace.

Razmišljam se kuda poći u ribolov, a oduvijek sam želio otići na Palagružu.

Pripreme počinju i tako odlazim na put od 80 Nm.

U 6:00 krećem iz Trogira pa preko Visa pravo do Palagruže.

Uz mali odmor mi je trebalo oko 5 sati vožnje.

Prije dolaska sam telefonom stupio u kontakt s Vojom, svjetioničarem s Palagruže.

Trebamo se naći, a on će mi objasniti di, šta i kako da lovim.

Prvotni plan je bio ostati tri dana, ali ljepota Palagruže me u startu ostavlja dan duže.

Tako stižem oko 11 sati pa se upoznajem i pozdravljam s domaćinom Vojom nakon čega odmah odlazim u prvo istraživanje terena.

Prvi dan i nisam očekivao puno tako da je jedna škarpina 0,7 kilograma i otpadanje neke veće ribe bilo sasvim dovoljno da krv uzavri.

Drugi dan, jedva dočekavši jutro, krećem u lignje.

Tri sata ujutro, teren potpuno nepoznat pa jedva uspijevam uloviti tri lignje.

Oko 7 sati se prebacujem na teren di bi mogao dobiti zubaca i tu spuštam lignju.

Prolazi vrijeme, sitna riba ubija mi lignje i ostaje mi jedino prebaciti se na inchiku i jigg. Uspijevam dobiti jednu lijepu škarpinu od 2.1 kilogram na inchiku.

Odlučujem se istražiti teren i odraditi što više autocharta sonarom Humminbird Helix 9 koji je uparen sa sondom Airmar TM 185 M.

U par navrata nailazim na izgledne pozicije i tu spuštam jigg.

Dobijam dva pagra, jednog od 2,2, a drugog od 1,2 kilograma.

Dan više nego ispunjen.

Treći dan stiže brzo i ujutro ponovo odlazim na lignje.

Opet loše.

Nekako uspijevam uloviti tri lignje pa idem na pozicije koje sam jučer odredio za ribolov. Spuštam prvu lignju i čekam nestrpljivo.

Štap polako počinje da se savija i poslije kraće borbe u brodu je zubatac od 2,8 kilograma.

Srce veliko k’o kuća.

Imam još dvije lignje pa odmah spuštam ponovo dolje jednu.

U međuvremenu se zabavljam inchikuom i dobijam još jednu lijepu škarpinu od 1,2 kilograma.

I tek što sam je pospremio, iza nje mi udara još jedan zubatac na živu lignju.

Nije velik, tek 1,5 kilogram, ali veseli.

Za taj je dan bilo dosta pa se vraćam na vez i odmor.

Tako dolazi i četvrti dan, dan koji je bio i najzanimljiviji.

1. siječnja 2025., Nova godina dočekana na Palagruži!

Oko 5 sati krećem na lignje.

Ne žurim, zadovoljan sam dosadašnjim ulovom i prepuštam se uživanju za taj dan.

Lovim tri veće lignje i prebacujem se na brakove Palagruže.

Spuštam prvu lignju i poslije možda samo 10 sekundi dobivam siloviti udarac velike ribe.

Ne uspijevam je savladati, odvlači mi cijeli sistem pod kamen tako da sam bio prinuđen pokidati cijeli sistem.

Ješkam sljedeću lignju i puštam je na isto mjesto.

Odlučujem kočnicu dotegnuti tako da jedva može izvući metar upredenice.

Spuštam dolje i opet isto!

Nakon desetak sekundi ide siloviti udarac.

Kreće borba, adrenalin skače!

Hoće li sistem izdržati?

I taktika se pokazuje dobra. Poslije koje minute riba polako popušta i predaje se pa na površinu izlazi zubatac od 6,2 kilograma.

Pravi zubo s Palagruže.

Kasnije na inchiku dobijam još jednu škarpinu od 1,2 kilograma.

Ribolov završavam oko 11 sati pa polako pakujem opremu i gumenjak.

Čeka me povratak od 80 milja.

Hvala ti more, hvala Palagružo.

Zahvaljujem se i Voji Šain i njegovoj supruzi Manueli, prijatelju Vicku Mardešiću, Marku i Milici.

A za sve koje zanima evo i opreme koju sam koristio.

Prvi štap je bio Sakura Mitsio 500 grama, a drugi Ryokan SW 300 grama.

Multiplikator je bio Sakura Lagoa Jigger, a upredenica Sakura Sensibraid 0,25 uz fluorocarbon FXR od 0,70 milimetara.

Zoka i Inchiku varalice su proizvod Nikole Antunovića, a udice Mustad Dentonato 6/0.