Malo je ribolovaca koji su spremni pričati o svojim neuspjelim ribolovnim pohodima.

Takve se stvari obično ne govore, a ako i procure u javnost, onda se što je moguće brže ponovo vrate pod tepih.

No Matic Jakopič nije takav. Dapače, o svemu vezanom uz svoje ribolovne poduhvate rado priča pa tako i o ovom fijasku koji je doživio u jednom od svojih posljednjih ribolovnih pokušaja.

Evo što se dogodilo:

– Mogli bi ovo nazvat mojim prvim pokušajem heavy castinga, što možda za nekog iskusnog i nije, no nebitno…

Ima jedna pozicija gdje velike lice teroriziraju ciple tako da meni duša nije dala mira, a zbog čega sam i ja naravno, morao nekako probati u taj teror plasirati živu ribu, u mom primjeru dizelaša.

Znam da nisu svi cipli dizelaši, ali ja ga baš volim nazivati dizelaš.

Kako mi glava ne da mira ni za minut, ja sam u roku hitno složio sistem za ciplića.

Postavljena je jedna udica kroz usta da ga drži, druga kod leđne peraje, a treća kraj analnog otvora.

Imam doma neki kineski čamac na daljinski, za šaraniju, pa ja to sve lijepo napakiram i gas na more – priča nam Matic.

– Prvo mi je trebalo sat vremena za ulovit’ dizelaša, jer naravno nisam bio adekvatno spreman za njih.

Imao sam samo spinerski štap s plovkom, a najtanji predvez što sam našao je bio 0,20 milimetara s udicom broj 6.

Prvo ulovim dvije salpe pa bacim jednu u jupolku za svaki slučaj. Bolje i to nego niš’.

Konačno ulovim jednog dobrog, oko 35 deka, buć u kantu i u auto prema poziciji.

Sparkiram se ja i sad još nekih 2-3 kilometra pješke natovoren k’o da se selim i još jupolka puna mora sa živim ciplom unutra.

Preznojio sam se do zadnjeg komada majice.

I konačno, eto mene, pun adrenalina i očekivanja na poziciji, ali nikako ne vidim niti jedan raub.

Ništa, ‘ajmo mi rastegnuti nekako tu ribu pa da vidimo.

Ja njega na udice, spremim čamac, metar i pol iznad ribe zavežem wasser kuglu, bacim je u kiper i stavim jedan malo veći kamen, da ciplić ne uspije potegnut van, pa tako nas dvoje krenemo – nastavlja Matic.

– Naravno u prvih par metara sam uspio izvadit kuglu iz kipera-čamca, pa opet sve ponovo.

Eto, iz druge mi uspijeva i čamac mi je na nekih 50 – 60 metara, a cilj mi je bio 80 – 100 metara.

Pratim ja to sve lijepo s pogledom, kad odjednom zapjeni iza brodića dosta previše da bi to mogao ciplić napraviti i meni svane, naravno, uzela ga je, a da nisam ni došao do željene daljine.

A kako je ona to sve zajedno povukla sa čamca usput mi je i okrenula čamac naopačke, povukla još 2 – 3 metra upredenice i stala.

Ma naravno da je stala kad je pljunula…

Jadnog ciplića ostavim plutati još nekih 20 minuta i čekam da mi vjetar donese čamac bliže obali da ga mogu otići pokupiti.

A u tih 20 minuta vjetar je toliko pojačao da nisam mogao ponovo rastegnut cipla.

I tako one k’o da su znale, počele su raubat na sve strane.

Sjedim na obali i gledam ove divne prizore, a u sebi umirem 100 puta.

Cipal prožvakan al’ još uvijek živ u kanti, a ja kao svezanih ruku gledam jer sam u biti završio ribolov prije nego što sam ga i započeo – priča Matic dalje.

– Nakon nekog vremena dolazi frend sa spin opremom i dosta brzo ima prvo praćenje, a nakon toga i brutalan udarac na popper.

Zapjenilo je deset metara kvadratnih, ali riba je nažalost promašila varku.

Imao je još dva praćenja i gotovo.

Nagledali smo se sigurnih desetak raubova i s dugim nosovima otišli kući, s pozdravom ‘više sreće drugi put’.

I sad trebam prvo srediti čamac jer naravno, jeftini Kinez nije najbolje zatvoren pa je ušlo more u njega, a onda idemo na revanš.

Poslije su me pitali zašto nisam nastavio zabacivati s obale.

Pa štap mi je bio spinerski 2,7 metara 30-120 grama, a cipal nekih 35 deka.

Skinuo sam se do gaća jednom i bacio ga još nekih 15 metara, ali sam nažalost u pogrešnom momentu ušao do pupka u more jer su očito bas tada sišle sa plićaka napravit đir po dubljem da skupe jato da ih opet poganjaju.

Osim toga, puhalo je, a kako more više nije najtoplije, ispalo je da sam se dobro smrz’o u tom jednom pokušaju, pa zato i nisam nastavio.

Eto, toliko od mene s mojim prvim pokušajem heavy castinga – ispričao nam je Matic Jakopič.