PERUŠIĆ Držanje i uzgoj nekoliko pasmina goveda s prostora Europe mnogi će poljoprivrednici pomalo zajedljivo nazivati „poljoprivredom za neradnike“.

U praksi je sve to potpuno suprotno jer ove pasmine, kao i ličku bušu, ipak treba svakodnevno obilaziti, davati im dovoljno hrane i vode, promatrati jesu li sva grla u dobroj kondiciji i zdrava, je li se koja krava otelila…

Prednost ovakvog uzgoja je boravak goveda na otvorenom, a za njihovu sigurnost redovno skrbe snažni pastirski psi.

Mirko Štakić (42) je prije desetak godina radio u Općini Perušić kada se sa suprugom Katarinom odlučio baviti poljoprivredom.

Kako sam kaže „skrasili smo se, držimo goveda pasmine salers i konje posavske hladnokrvnjake i pri tome ničim ne oskudijevamo“.

-Posla uvik ima, ali se ne žalim. Sada na planini Ljubovo držimo skoro 80 krava i teladi, uz 19 konja. Tamo je ispaša ekološka, vrhunska i prava planinska.

Tako će biti do jačih mrazeva i prvog sniga kada blago vraćamo nadomak Perušića na zimovanje.

Kod kuće trenutno držimo nešto junčića. Prvih godina su kupci malo podozrivo gledali na francusku pasminu salers, tipa „krava-tele“.

Budući se ova pasmina ubrzo proširila u Hrvatskoj postala je vrlo popularna zbog vrhunske kvalitete mesa.

Zato mi nemamo problema s plasmanom. Imamo nekoliko stalnih, većih kupaca koji uvijek govore kako su njihove mušterije prezadovoljne kvalitetom salersovog mesa. Posebno su rado traženi telci.

Konje držimo jer ja te krotke i plemenite životinje obožavam. Najsretniji su kada im ujutro priđem, pomilujem, a oni guraju glave da ih još malo pomazim, pripovijeda nam Mirko Štakić.

Pitamo za štete nad stokom od vukova, onih na četiri i „na dvije noge“.

Mirko govori kako s tim nije bilo problema.

-Našu stoku čuva nekoliko vrlo snažnih pasa pasmine kangal i „električni pastir“.

Kangali su odani i požrtvovani psi. Nepoznatim ljudima i svim divljim životinjama ne daju blizu.

Nismo imali pritužbi da su nekome čovjeku nanesli zlo, ali odmah reagiraju na sve nepoznate mirise i stalno su na oprezu, kazuje nam Mirko.

U poslu oko stoke mu neizostavno pomaže Katarinin otac Brato, inače „zadrti radnik“.

Mirkova i Katarinina starija kćer Lucija pošla je u školu, mlađi Ivan krenuo je u vrtić, pri čemu se na djelu dokazuje izreka po kojoj „žena u kući drži tri kantuna“.

Obitelj Štakić je samo jedna od mnogih mlađih ličkih obitelji koje su se odlučile skrasiti na obiteljskom poljoprivrednom gospodarstvu i ondje stvarati budućnost.

Pri tome često spominju staru ličku izreku: “Najgore je da zemlju preuzme trnje“!