Iz Šibenika nam se javio Ivan Rora, ribolovac stare škole koji svoje kapitalne ulove ostvaruje loveći iz ruke, preko prsta. Ovoga su mu se puta na meti našle kraljice od kojih je i jedna malo posebnija, uspješno nasukana. Evo što nam je Ivan ispričao o tom svom ribolovnom uspjehu:

– To sam jutro ustao rano, par minuta prije alarma, u 03:52. Slijedi jutarnji ritual, kava, fb, mail, prognoza vremena, mjene, klasični jutarnji zen.

A onda ide priprema u glavi, na koju poštu otići.

Odlazim do broda i na poziciji sam za nekoliko minuta. Bonaca ka ulje. Vrtim u glavi kako nema ode sriće dok se bava ne digne.

Zato odlazim u sami kraj na dubinu od 10 metara – priča nam Ivan.

– Ješkam pidoću na udicu i zabacujem á volo. Pratim fishfinder s podijeljenim ekranom 200 i 455 MHz dok dagnja polako tone. Niti čuti…

Pa ni sitno ne grize.

Ode mi ni ‘strpljen-spašen’ neće pomoći. Idem u dublje jer nema smisla tražit je tamo di je nema.

Prošla je tako već i deveta ura, a ni griz da dobijem. Pretražujem teren širokim snopom sonde. Pregledavan redom 14, 15, 19, 20, 22 metra i evo ga na! Ekran napokon počinje šarati crte na dnu.

Skidam staru dagnju, stavljam novu i još jednu da brže potone. Držim se one stare ‘veća ješka – veća riba’.

Zabacujem, a u glavi mi vrti:

– Ako sad ne sastavi, kad će? – nastavlja Ivan svoju priču.

– Pogled na fish finder, ješka pada na 18, 19, 20 i to staje.

Lagano dižem, natežem pel od 0,24 milimetra i evo je!

Izvlačim jednu, cca. 45 deka.

Kad na ekranu party na dnu i dva metra od dna…

Ješkam tri dagnje malo manje na jednu udicu i zabacujem dalje nekoliko metara od broda. Bava se već digla, sunce prži. Ješka pada na 14, 15, 16… Crte sa dna se dižu i prate hranu…

Ješka tone dalje na 18, 19, i tu staje. U glavi vrišti:

– Moja si!!!

Udarac, i pel se nateže. Zatežem u tvrdo i osjećam onaj neopisiv doživljaj, adrenalin u plafonu.

– Matere ti, kol’ka si… – kroz usta mi izleti.

Neće da se odlipi od mista di je bija ugriz. Luduje, osjećam na prstu kako vrti glavom ali ne ide gori.

Samo da nije progutala jer prigrist će pel…

Pokušavam nategnit malo jače da krene, al’ moram samo popuštati jer je prevelika za ovaj pel.

Il’ ću je izmorit, il’ će prigrist.

Polako, samo polako…

Ja metar gori, a ona dva doli. Ako ponovi još koji puta srce će mi stat.

Aj gori više…

I nakon par minuta krenila. Vidim kako je izmorena, sama ide, Još 4-5 kontri je imala i polako vidim joj glavu na 4-5 metara ispod broda. Pogledom na provu tražim sak.

Aj još koji metar i ide u sak. Popuštam pel i sak joj navlačim preko glave i sa obe ruke na dršku u brod.

Udica je zapela bočno, između usta, onako baš školski.

Boje se presijavaju na suncu žuta, crna…

– Nije ni čudo šta te kraljica zovu… – mrsim sebi u bradu od zadovoljstva.

A vaga je stala na 3,188. I kako onda ne uživat u ribolovu? – ispričao na je Ivan Rora.