I pola sata prije ponoći kreće nešto da se dešava. Trk do štapa koji cvrči. Kontra ide u tvrdo! Nešto je veliko na udici… Prijatelj prilazi sa pripremljenim špurtilom, a ja privlačim. A onda je riba napokon došla u domet svjetla…
povezane vijesti
Iz Tomašanaca kraj Đakova nam se ponovo javio Emanuel Cengić koji svoje morske ulove traži na Braču. Tako je i ovoga puta dokazao da se upornost itekako isplati jer je nagrada došla na samom kraju. Evo što nam je Emanuel ispričao o tome:
– Te sam srijede na poštu došao odmah nakon posla, raspremio se i što sam mogao prije, zabacio dva štapa u more. Napeto sam čekao da se nešto dogodi ali od svega čemu sam se nadao i od svega što sam očekivao, ništa se nije dogodilo. Tako sam dočekao 23 sata, a da mi ništa nije ni dotaklo moje udice. Razočaran, ali ne i demoraliziran, spakirao sam se i otišao kući – priča nam Emanuel.
– Tako sam svako popodne odlazio u ribolov, s manje-više sličnim rezultatom. Ja bih uredno zabacivao svoj pribor, a ribe bi jednako uredno ignorirale to što ja radim. Tu i tamo bi se pojavio neki stidljivi griz ili polugriz, ali ništa konkretno – nastavlja Emanuel.
– A onda sam u subotu odlučio prenoćiti na pošti. U tome mi se pridružio i prijatelj tako da smo zajedno došli oko 17 sati na poštu, raspremili se, zabacili štapove u more nakon čega je slijedilo čekanje.
I pola sata prije ponoći kreće nešto da se dešava. Trk do štapa koji cvrči…
Kontra ide u tvrdo! Nešto je veliko na udici…
Prijatelj prilazi sa pripremljenim špurtilom, a ja privlačim.
A onda je riba napokon došla u domet svjetla.
I kad smo je obasjali i vidjeli, ostali smo bez daha. Koja kraljica…
Eto je u saku, vanka na škrape…
Ja za krenu uhvatim i tog trena joj iz usta ispadne udica sa ješkom!
Sva sreća šta je nije pustila prije.
Vaga je pokazala 3,225 kilograma! Meni srce puno…
Ješka je bila bibi, udica Owner cutting point 4/0, predvez fluorokarbon promjera 0,37 milimetara, osnova 0,40 milimetara, štapovi dvodijelni Ron Thompson 3,60 metara, a mašine Okuma.
Do jutra smo ulovili još dvije manje, ali ni blizu onoj ponoćnoj – ispričao nam je Emanuel Cengić.