RIJEKA Motiv ljudskog lika, portreta ili autoportreta, u središtu je umjetničkog interesa različitih kulturno-povijesnih i stilskih razdoblja, a u fundusu riječkog Muzeja  moderne i  suvremene umjetnosti jedna je od najzastupljenijih tema. Iako je riječ o sadržaju koji se izložbeno često eksploatira, on istovremeno pruža nebrojne mogućnosti novih interpretacija.

Pokazuje to i  izložba   pod nazivom  »Shvatiti sebe«    u   Malom salom,  za   koju je  kustosica Vilma  Bartolić  odabrala sedamnaest   portreta i autoportreta iz  zbirke MMSU-a i predstavlja ih  u dojmljivom postavu.

Na izložbi se može vidjeti  više   radova  snažne  ekspresivnosti,  iz kojih  se  istodobno  mogu  iščitati   šire socijalne konotacije i    pozicija čovjeka u suvremenom društvu.

Naslov  izložbe  posuđen  je  od  Nives Kavurić  Kurtović,  predstavljene  introspektivnim   crtežom   istog  naziva   na  kojem vidimo deformirano  lice autorice,  rastvorene lubanje  i    mozga   nastanjenog   oblicima  koji  asociraju  konfuzna razmišljanja  i breme  teških   pitanja.

»Skliska« tema

Vilma   Bartolić  za izložbu  je  odabala   djela    nastala  u   razdoblju od jednog stoljeća,    od najstarijeg   »Autoportreta«  Miroslava Kraljevića  iz 1911.   godine  do   radova    Zlatka Kesera  i Frédérica Léglisea   iz 2012. Pritom je nastojala  prikazati prvenstveno   radove  koji  su  rijetko izlagani,  a  pojedini   i nikada nisu izašli iz depoa.  Takav je slučaj  s  portretom  Vladimira Becića  iz  1947.  godine,   koji  je   Muzej   otkupio     godinu  kasnije,  a  na  ovoj  je   izložbi  prvi  put  prikazan javnosti.

Zahvaljujući  ovome izložba   djeluje svježe,  a  ne kao skup već  mnogo puta viđenih radova  na različitim   tematskim  i problemskim  izložbama na kojima  se često pojavljuju  isti radovi.  Unatoč nevelikom broju radova,  uspješno je   prikazan   i  širok  raspon    mogućnosti  pristupa temi portreta,  od  onih  s  dosta  realističnih nota pa do   Kožarićevih   radova  »Crvena glava«  i  »Bijela glava«, od kojih   je potonji  tek  komad  bijelog  papira  koji   izrezom  sugerira  fizionomiju  lica,  odnosno   ljudske  čeljusti.

Vilma Bartolić kaže da je portret tema koju   pratimo  kroz dugi period  u povijesti umjetnosti i kroz različita stilska  razdoblja,  što  znači   da  je   dosta   eksploatirana, a   time i »skliska«,    jer  bi se moglo zaključiti da je već  »potrošena«.

– No moje je  mišljenje  upravo suprotno.   Mislim da  je to tema u  kojoj  se  uvijek može  naći  nešto novo i drukčije,  intrigantna i  inspirativna    i današnjim  umjetnicima,  o čemu svjedoče  radovi novijeg datuma –   kaže Bartolić.

I jedna skulptura

Izložbu   otvara upečatljiv   Keserov  rad   »Aura velike olovne glave« izveden  ugljenom i  gustim slojem  grafita na papiru  velikih dimenzija.  Crtež   prikazuje   obris praznog, olovnog   lica,   a  u   procesu  izrade,   uslijed   izobličenja  podloge   izazvanog   radom  ruke,    zadobio je  reljefnost    koja  stvara  dinamiku i potencira osjećaj dramatike.   Sličnim  nabojem   zrači  i   zaključno  ulje na platnu  Lovre Artukovića pod nazivom »Avantura je avantura«,  s  figurom   autora  obješenog   na kuku u   podrumu  pokraj  stepenica na vrhu  kojih su  otvorena   vrata  iza kojih je crnilo  u  kojem se nazire  silueta  čovjeka  na prelasku u drugu dimenziju.   Riječ  je  o autoportretu  umjetnika  koji  nas,   iako  obješen,  sa  slike  promatra  još uvijek živim pogledom.

Postav  izložbe  nije  koncipiran   kronološki,  već s    težnjom  da  se  pokaže kako  djela   nastala  u  različitim vremenskim i stilskim razdobljima  mogu  međusobno  veoma dobro komunicirati.  Tako  se  u   pogledu  na  Artukovića  srećemo i  s   »Autoportretom«   Frana Šimunovića  koji  samo    polovicom  lica   izranja iz mraka   iza sjene štafelaja.

Uz  slike i crteže  izložena je  i jedna skulptura,  izražajna   »Glava«   Branka  Ružića,    izvedena minimalnim intervencijama  iz  komada  drva.